Плод љубави је радост, мир и милосрђе. Добродатна, делотворна љубав је милосрђе или милосрдност. Буди узајамност и остаје увек знак несебичности. Као таква, она је благотворна. Милосрдност је, у ствари, пријатељство и заједништво узето заједно. „Милосрђе хоћу, а не жртвоприношење“ (Мт 9,13). Јер, права је „жртва Богу дух скрушен...“ (Пс 51,19). „Блажени милостиви, јер ће бити помиловани“ (Мт 5,7).

Χάρις του Θεού јесте доброта, милосрђе, сусретљивост Божја. Благодат Божја означава озрачје пријатељства, топлине и срдачности у којој је човек од Бога прихваћен, и то у загрљају Христовог искупљења које нас је учинило децом Васкресења, децом Божјом.

Како да постигнемо врлину милостивости?!

Према премудром Сираху – отварањем за све људе! Бити великодушан, значи бити предусретљив према потребитима. Не остављајмо их да чекају нашу милостивост и наш милодар. Не остављајмо их празних руку. Уложимо своју милостињу у Божје ризнице, јер ће нас она избавити од сваке невоље. Милостиња ће нас од непријатеља боље одбранити неголи чврсти штит, оклоп или тешко копље.

Када нас Бог походи и обасипа својим милостима, чини нам неизмерно милосрђе. „У љубави вјечној смиловах се теби“ (Ис 54,8) – човеку, вели Господ.

Сазрцавање Божјег милосрђа ослобађа човеково срце, ублажује га према кривцима и дужницима. После испитивања сваке савести, увек преостаје залог, грумен злата, односно нада да ћемо учинити милосрђе. Јер, милосрђе је знак Божје љубави према човеку. „Љубите непријатеље своје и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима“ (Лк 6,35). Милосрђе, као својеврсно одрицање, осигурава вечно спасење. „Нашу милостивост да види само Бог, а не људи“ (Мт 6,16). Нашу обећану Богу милостивост и да испунимо. Дела милосрђа су оделотворена љубав; помоћ су ближњему. Нахранити, угостити, оденути, посетити болесне и утамничене, сахранити умрле. „Не дати сиромасима да имају удела у нашим властитим добрима, значи поткрадати их и одузимати им живот. Добра која држимо нису наша, него њихова“ (Свети Јован Златоусти, In Lazarum 1,6: PG 48 992D). „Ако сиромасима дајемо преко потребне ствари, не исказујемо им тиме неку личну дарежљивост, него им враћамо шта је њихово. Више него чин милосрђа, вршимо и исцељујемо старозаветну дужност праведности“ (Свети Григорије Велики, Regula pastoralis 3,21).

Врлина и дела милостивости, милосрђа према браћи и сестрама често су нам веома тешка, јер грешан човек није свестан своје личне беде, те како и сам живи од милосрђа Божјег. Свети ава Јустин, и други свети, осећали су дубоку потребу за Божјим милосрђем. Из те потебе за милосрђем Божјим били су и милосрдни према свима. И ми бисмо морали да будемо делитељи милосрђа, опроштаја и благости.