„Праведник ће од вјере живјети“ (Рим 1,17). Вера, не само да обасјава наш живот, већ га окрвљује, прожима, натапа, те га чини плодним.

Бог је пак наш Отац „који је богат у милости, због велике љубави своје којом нас завоље“ (Еф 2,4-5). То усиновљење Богу и јесте највеликодушније свето дело Божјег неизмерног милосрђа. „Благодаћу сте спасени“ (Еф 2,5-8). Дакле, незаслуженим даром вере смо спасени! Понуђен нам је дар вере као лука и котва спасења. Богом изабраном народу, Јеврејима, био је понуђен незаслужени дар спасења у Христу. Мојсије је наредио Израиљу да изради змију од меди (од бакра) у пустињи, како би се народ Божји заштитио од змијског отрова. Да се спаси од смрти ко год погледа у бакарну змију. То је, очигледно, веома избледела слика спасења које је донео Господ Христос. Он је био распет на крсту да сваки који њега верује у њему има живот вечни (Јн 3,17).

Бог на наше добро много више мисли него ми сами. Без светлости вере, не можемо препознати вољу Божју.

Светлост вере исијава из сваког хришћанина и облачи га у Благодатни Огањ. „Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима“ (Мт 5,16). „Ја ћу теби показати вјеру моју из дјела мојих“ (Јак 2,18), пише свети апостол Јаков. Вера ће само оделотвореном љубављу преображавати и стварати нови свет у Христу. Сведочимо веру, ако не до крви, исповедајмо је делима. Између исповедања вере и живота не сме да зјапи урвина, празнина и развалина између вере и њеног преображења у дела љубави. Такво јалово исповедање вере крњи и ружи Евангелије Христово, одбија млаке у вери, а поколебане саблажњава. Сазрела, чврста, вера као оделотворена љубав се живи изласком из властитог Ја. Она је веома плодна добрим делима. Живљена је и проживљена, па и посведочена до бескрвног мучеништва. Тако прекаљена вера свуда живо исијава љубав. Та вера сведочи љубав животом по Евангелију. Значи, морамо своје апостолско служење Богу учинити светлошћу за свет и непоколебиво је исповедати. Ко не прима љубав, Искупитеља Христа, обиље благодати духа Светога, Божју доброту према нама (Еф 2,7); и ко одбије божански дар или безумно га злоупотреби, самог себе искључује из спасења! Сваки човек самом себи суди, Бог не суди никоме! Онај који верује „није суђен“, дочим онај „који не верује већ је осуђен“ (Јн 3,18). Дакле, Бог не суди и не кажњава никог. Ко прими богочовечанског Искупитеља, нека га прими са благодарношћу и вером!