У хришћанском смо Јерусалиму. Скрећемо из главне улице и кроз мала врата близу Стефанове капије Јерусалима улазимо у четврт звану Витезда. Целу бању археолози су изровали и прокопали. Откривено је јавно купатило у промеру 120 x 60 метара. Ту је био рибњак крај Овчијих врата, односно крај овчије пијаце. На овом месту, вероватно на јеврејски празник Шавуот (педесетница) године 29. наше хришћанске ере, Господ наш Исус Христос стајао је овде. Јевреји су веровали да анђео Јахвин свако јутро замути воду и ко потом први урони у њу тај оздрави ма од какве болести боловао. Господ Исус гледао је једног потпуно узетог, парализованог. Свако јутро је 38 година покушавао да уђе у воду, али узалуд, јер увек други пре стигну. Господ се сажалио, те га упита: „Хоћеш ли здрав да будеш?“ Одговори му болесник: „Господе, човјека нема, да ме спусти у бању када се узбурка вода; а док ја дођем, други дође прије мене“ (Јн 5,6-7). И Господ Исус му рече: „Устани, узми своју постељу и ходи“. И гле чуда! Парализовани је оздравио. Но, било је то на шабат, у суботу, када је Јеврејима забрањено да раде. Фарисеји су имали по свим улицама своје доушнике и одмах су за то сазнали. Журно су позвали на одговорност узетог што је носио свој болеснички брлог, и што је исцељен у суботу. Међутим, „Мосад“ је позвао Господа Исуса на кривичну одговорност што се лажно представио као Син Божји, назвао Јахву својим оцем и кршио, нарушавао, велики дан суботњи.

Неки нагађају и празно верују да се радило о радиоктивној води богатој разним изотопима. Међутим, данас већина православних и римокатоличких егзегета верује да је редак о анђелу који је узбуркавао воду касније у текст уметнут и да нема никакве везе са чудом.