Данашња света литургија је похвала Божјој љубави из које се као одговор рађа наша љубав. Обе заповести о љубави имају свој извор у вери. Сва љубав извире из вере и улива се у веру. Човек је створен за љубав. Грех га је, додуше, учинио себичним и трајно или привремено га је онеспособио за љубав. Љубављу религија постаје вера, а јаством вера поново постаје религија. Где нема љубави, нема ни вере! Има само религије! Religio, onis f. здушности, савесности, религиозног прибојавања, жацкања. Вера није из домашаја религије, мада се у религију измеће.

Старозаветна јеврејска религија, јудаизам и талмудизам, познаје тачно 613 прописа. Од тога, 248 прописа се односи на позитивне заповести, док преостаје 365 забрана. Вршећи тако велики број прописа, занемарују се такозвани левитски закони, док се у закон љубави не досеже. Може бити фанатичан. Јевреји талмудисти љубе само Јевреје, а жестоко мрзе све друге; и то не скривају! Есени ће „савршено“ испунити заповест о љубави у смислу: љуби само Јеврејина, а мрзи свога непријатеља! Код Јевреја је све национално уједно и религиозно. Отворена и нескривена евгеника, расна хигијена.

Сви су ти старозаветни преписи, заповести и забране, не само усавршене већ и испуњене у Христу. Остао је само „закон“ љубави стапањем две заповести: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим“ (Понз 6,5). Сваки побожни Јеврејин је ову заповест љубави изговарао три пута на дан, али је није чуо. Друга је: „Љуби ближњега свога као самога себе!“ (Лев 19,18). А ево шта вели Богослов: „Ако ко рече: љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога којега није видио?“ – „Који љуби Бога, да љуби и брата својега“ ( 1 Јн 4,20-21).

Љубав Божја је наше вечно блаженство и смирење, браћо и сестре! Бог нас је за себе створио. Зато је несмирено срце наше док се у Љубави не смири. Љубав Божја је видљива у ближњем, у брату. У брату, сестри се љубав Божја у благодати јавља. Брат је мој богочовек у виду створења. Он је жива икона Бога. Он носи код Љубави – Божји печат. Затворити срце за брата значи затворити га за Божју љубав. Одбити и одбацити брата, сестру своју, значи одбити и одбацити Бога. Љубав је, браћо и сестре, крес и искра нашег личног васкресења.

Свети Павле пише Солуњанима: „О братољубљу не треба да вам пишем, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом“ (1 Сол 4,9). Надаље нас апостол подсећа да смо од Бога научени да љубимо још обилније. Сам Бог је надахнуо људе љубављу, те их тако оспособио за свеопшту, братску љубав.

„Бог је љубав“ (1 Јн 4,8), љубљени! Семе љубави нам је даровано од Бога, сејмо га! Љубав је Савршенство, Апсолут. У Њему је срећа и радост вечна. У љубави је не само васцео човек већ и Бог. Зато је Евангелије љубав! Зато је наша вера љубав! Зато је наша нада љубав! „Обуците се у љубав, која је свеза савршенства“ (Кол 3,14). Љубав је нови и вечни савез са Богом! Па зато, љуби и чини штa хоћеш!