У песми „Блаженство налазим само у Теби“, Француски песник Жан Гало (Jean Gallot) осветљава тему данашњег одломка светог Евангелија:

Блаженство налазим само преко Тебе и у Теби изворе сваке радости. Блаженство налазим само у Твом пријатељству и у сједињењу с Тобом. Блаженство налазим само у Твом миру, у миру који Ти пружаш Господе. Мир се налази само у блиставој светлости која у Теби заблиста у свету, у ком се радујемо свакој истини и правди. Блаженство налазим само у Твојој светости, која ме пуни љубављу и мене нуди да се раздајем. Блаженство налазим само у Твојој доброти, у малом подледу, који нашем животу даје само добро.

Постоје људи добри као хлеб, али постоје и они, надам се ретки, који су тврди као камен. Надам се и верујем да на овом свету има више људи добрих као хлеб од оних који су тврди као камен. Господ Исус Христос наступа у овом светом Евангелију као Мојсије који је у Старом завету нахранио изгладнели народ Божији у пустињи маном – чудесним хлебом палим са неба. Хлеб је знак суштинске хране. Ако човек и не живи само од хлеба, хлебом се назива и његова небеска, духовна храна – евхаристијски хлеб живота, хлеб вечног живота. Блажени они, пише свети Климент Александријски, који духовно гладне, гладне праведности и светости, хране ломљењем хлеба, литургијом. Свети Мартин из Турона вели још да хлеб живота предочава подвиг због одрицања, припрему за очишћење од грехова, те и сећање на лично царско порекло. Грчку реч риба (ἰχθύς) хришћани су узели као свој идеограм, управо узимајући свако од почетних пет слова као реч ichthys (ΙΧΘΥΣ): Исус Христос, Син Божији, Спаситељ – Ίησοῦς Χριστός, Θεοῦ Υἱός, Σωτήρ. Будући да је риба храна и да ју је васкресли Христос јео, она постаје знаковље евхаристије као хлеб (Лк 24, 42). Будући да риба живи у води она представља циљање, алузију, на свато крштење. Рођење из воде крштења, по ком су хришћани мале рибе (Тертулијан, Расправа о крштењу, 1). Апостоли су намеравали да народ отпусте гладног. Господ Христос је био другог мишљења: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу“ (Мт 14,16). Гладног народа је много, а нашло се само пет хлебова и две рибе. На срећу, прави хлеб – хлеб истине, боље утољава глад што га мање има. Он је чудотворан и умножава се по себи. Он је зато хлеб радости, светотајански је и непотрошив. И непрестано се умножава. Раздељује се миријадама људи и преостаје увек. Од самог почетка апостоли и први хришћани ово су чудо умножавања хлеба повезивали са пресветом Евхаристијом: „Ја сам хлеб живи који је с неба сишао“. Овај хлеб, ови залогаји се деле људима као посредницима у благовештењу Евангелија. Није тешко дати себе, жртвовати се за своју браћу и хранити их овим светим залогајима. Данас су сви крштени позвани у апостолство, а не само свештенство. Ово чудо се од–догађа у светој Цркви ево више од два миленијума. Али, видљива је духовна малаксалост, млакост, безсрдачност, либералистичке и просветитељске сумње, духовна пустиња, неутемељена веровесничка делатност и пројављивање духовне смрти. Зато је међу нама, по ави Јустину, толико лешева. Опадање литургијског живота је знак да нам се приближила духовна смрт. Само онај које се храни Евхаристијом господар је над собом и над светом. Међутим, наша вера је врло лабава! Причешћивање из навике отупљује доживљај, па се догађа да остајемо равнодушни према најсветијем, јер га површно схватамо. Идемо у цркву и на причешће као „на траци“ и бивамо хладни и неосетљиви. Верујемо у стварно Христово присуство у светом Причешћу, али остајемо хладни и неосетљиви. Не схватамо шта радимо, јер не схватамо незрециву стварност. Немамо живе, пулсирајуће вере коју су имали свети Божији. Слабе смо вере и заслужујемо и ми Господњи прекор. Морамо се молити овом молитвом: „Господе, умножи нам веру“ (Лк 17,5). Видите, управо када је Господ установио свету Литургију „од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим“(Јн 6,66). Вера у свето Причешће мора пре свега умножити ревност у смислу честог, ревносног и молитвеног учествовања у светој Жртви. Христос је Емануил – Бог с нама је не само у време приношења, већ и после, дању и ноћу је међу нама, јер Господ живи у нама и излива у нас благодат, мир и истину.