Из поживотињеног и рашчовеченог бесомучника Господ истерује легион ђавола и допушта да уђу у крдо свиња. Каљаве свиње не могадоше да поднесу толико злосмрадије и подавише се у језеру. Људи, пак, из тог краја већом важношћу држаше до свиња него до људи, те мољаше Господа да оде из њиховог краја. Ђавоимани је оздравио. Ово чудо истеривања ђавола прави је знак до ког држимо, јер оно показује да Господ има божанску моћ која свезује самотворца зла, Архистратига што се погордио.

Свакодневно тај отпадник прелашћује и опседа. Он пре свега свом робљу обећава сва добра овога света. Опседнути су понекад поремећени, бесомучни, видљиво болесни, али чешће су тек саможиви, горди, бесрдачни, пуни себе, те и неупадљиви, али и дубоко несвесни и неприметни у огромном мноштву добровољних робова нечистих духова. Некад прелашћени знају да је Господ Христос “Светац Божји” и “Син Бога Вишњега”, а да је пали анђео “отац лажи” и “човекоубица од почетка”, док понекад га љагају као оног који помоћу ђавола мртве васкресава и чини друга чудеса.

Сваки од нас истерује ђаволе и исцељује или клеветнике доноси на раменима и разбољева своје окружење. Истерујеш ђаволе када људе Еванђељем мењаш на боље. Истерујеш ђаволе када ослобађаш страхова, ђавољих свеза. Истерујеш ђаволе када размађијаваш празноверне и просвећујеш их Господом Христом. Истерујеш ђаволе када оздрављујеш људе од лажи, жудње за крађом, клевета и оговарања. Истерујеш ђавола када доносиш анђела мира, животну радост, стваралачко покајање и љубав. Дочим, доносиш ђаволе када подижеш побуну против Бога. Доносиш ђаволе мрзећи и хулећи на Господа Христа. Доносиш ђаволе када сасецаш полет у корену, кочиш богоугодне намере и обесхрабрујеш прегаоце на њиви Господњој. Доносиш ђаволе када псујеш, хулиш и проклињеш Свето Име Божје. Доносиш ђаволе када не светкујеш недељу и празнике. Доносиш ђаволе када не поштујеш родитеље, старије и старешине. Доносиш ђаволе када мрзиш, свађаш се, тучеш и саблажњаваш.

Доносиш ђаволе када немаш стида и срама. Доносиш ђаволе ако не постиш, не молиш се и не дајеш милостињу. Доносиш ђаволе ако се не исповедаш или се исповедаш неваљано и са задршком. Доносиш ђаволе ако се не причешћујеш или се причешћујеш без благослова или светогрдно. Доносиш ђаволе када се гордиш, шкртариш, завидиш, предајеш се, опијаш, гневиш или ленчариш. Од ђавола си ако сејеш малодушност и поквареност. Од ђавола си ако си задовољно срећан што су људи зли, глупи, неспособни, очајни, завидни, злобни, бесрамни и окрутни. Од ђавола си ако лажно сведочиш и криво се кунеш да би нашкодио добром гласу брата свога. Од ђавола си ако се хвалишеш и размећеш даровима које ти је дао Бог...

Данас су људи уверени у непостојање ђавола. Тачније речено, ђаво је уверио људе да он не постоји, јер као скривен, тобоже непостојећи, као “фиксна идеја” побожних или лудих, најопаснији је. Као такав, он најлукавије ровари против нас и нашег вечног спасења, као наш, по речи апостола Петра, супарник који као “лав ричући ходи и тражи кога да прождре” (I Пт 5,8). Ђаво се као објективно зло познаје из душевног живота, јер делује упркос племенитој вољи. Живот опседнутих се састоји од наглих и непромишљених одлука и промена. Јагње постаје вук, а вук лажно јагње. Од беспрекорног верника постаје борбени богомрзац, а од неверника “лажни брат”. Од мушког сурогат женског и од женског лажно мушко. Од државе постаје барутана и апокалиптичка Звер звана нацизам, фашизам, комунизам, капитализам, социјализам, модијализам и како се већ зову организовани непријатељи Бога и људи.

На концу знајмо и да св. Јован Дамаскин вели да нема кајања за ђаволе као што нема кајања и за нас људе после смрти. Кајмо се сада, одмах.