Док је Христос бивао у Капернауму, селу Наумову, градићу где је била бања Хепта пегон – Седам извора, надомак се простирала зелена ливада на којој је Господ волео да борави. Изнад је Брдо блаженства где је објавио Осам блаженстава (Мт 5,1-12).

Почетком Христове ере Капернаум су опустошили Римљани, па су га Јевреји поново обновили средином II века. У рабинској књижевности се у Капернауму спомиње „јеретичка секта“ коју су Јевреји звали „миним“. То су били Хришћани. Ту је ископана кућица – црква светог апостола Петра, а и остаци синагоге. У Марковом евангелију је описан и тај Господњи дан у Капернауму (Мк 1,14 - 3,55). „И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се смјесте; и казиваше им ријеч. И дођоше к њему са одузетим, кога ношаху четворица. И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на ком узети лежаше“.

Може се рећи да је Господ у Петровој кући не само „код куће“, већ и Домаћин, као што је он то у Светој Цркви. После оваплоћења, он „пребива међу нама“. У то време су проповед називали –„евангелијем“ (гр. εύαγγέλιον, лат. evangelium, срп. евангелије). Оно јесте зацело порука, радосна вест, као што је Господ Христос Логос, Смисао, Реч Очева упућена нама. Свети Петар омогућује да му открију кров. Кровови су у то доба грађени од набијене земље, а до њега се стизало спољашњим степеницама. „А Исус видјевши вјеру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се гријеси твоји!“ Фарисеји се спотакоше на ову Господњу реч. Питају се што овај хули и шта збори!? Може ли грехе опраштати неко осим Бога? Грех је највећа болест, па чак је гори од сваке болести. Грех нас чини узетима, парализованима. Е да Господ Исус није Богочовек, ово његово опраштање греха би била хула. И одмах разумевши, сазиравши, односно проникавши шта фарисеји „помишљају у себи“, рече им: „Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? Но да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати гријехе, рече узетоме: Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме. И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видјесмо“.

Господ се објављује, уз доказ, да је Богочовек. Као Богочовек он може опраштати, исцељивати и васкрсавати из мртвих. Он доказује своју божанску природу, да има моћ и да грехе опрашта. Евангелије је јављено најпре Јеврејима, као и нама, али оно не би од душекористи за фарисеје „пошто они који га чуше не прихватише га са вјером“ (Јев 4,2). Господ Христос сазире на дно наших душа, подиже нас узете и исцељује од свих болести, а особито од љуте бољке – греха.