ГОСТОЉУБИВОСТ ФИЛОКСЕНИЈА ΦΙΛΟΞΕΝΙΑ HOSPITALITAS

Славни филмски уметник Роберт де Ниро, из дана у дан сведочи како је дочекан са великом љубављу, наравно „као цар“, са погачом и сиром, у селу Чокот код Ниша, још онда када није био познат. Сада пак, када је прослављен као уметник, он се свагда посведочује као велики пријатељ нашег народа. Због тих и сличних разлога наш народ има велики број пријатеља међу многим народима. „Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки не знајући примише анђела“ (Јевр 13,2), саветује нас Апостол народа.

Стари народ, као што је наш, држао је до гостољубља. У госту је видео бога по благодати, или анђела. За госта – анђела, чувале су се најбоље понуде. У сваком госту смо гледали Христа, и у сваком госту смо примали Христа. Некада смо се и ми као народ поносили хришћанском гостољубивошћу. Гост нам је био светиња. Многима смо приређивали топле дочеке, док сада бацамо са степеница госта – странца. Случај покојног Бриса Татона! Шта се то догодило с нама? Какву то гују негујемо у недрима!? Данашњи одломак светог Евангелија нам предочава свето гостопримство. Предочава нам Христово гостољубље, али и гостољубље које људи пружају Богу.

Сусрет Господа са праоцем Авраамом, и то са три тајанствене личности, које су видљиви Вид Невидљивог – Тројичног Божјег Величанства. Свети патријарх је наслутио божански смисао овог догађаја као „пријатељ Божји“ (Ис 41,8) и смиреним уздањем, надом, служи. Авраам прима обећање да ће добити сина упркос његовим и Сариним поодмаклим годинама. У том догађају гледамо јављање Свете Тројице. Праотац наш ту тројицу поздравља као једну личност.

Евангелије нам благовести и догађај гостовања Господњег у кући Марте и Марије. Одмах да кажем, Марту Господ није прекорео, као што се често проповедало, већ је и њу и Марију похвалио. Очигледна је, види се јасно и то открива само отмена профињеност Господњег геста. Он не куди Марту, него је хвали. Господ је у овом одломку светог евангелија изразио захвалност вредним домаћицама и гласно изразио своје сажаљење над Мартином бригом. Марија је изабрала бољи део. Тај бољи део су духовне вредноте од телесних вредности.

Та вреднота је Христово гостопримство и гозба свете литургије. На њој Господ Христос нас части и дарује нам своје свето Тело и своју свету Крв. Свето причешће је његова Личност, његов живот. Зато је сваки благоверни и благочестиви хришћанин дужан да узврати својим телом и својом душом: својим животом. Ево нам спасоносних примера за угледање: мученица Катарина, свештеномученик Климент, Алимпије Столпник, Андреј Првозвани и многи други. Зар сви они нису примили дар у Евхаристији и узвратили га у властитом жртвовању у мучеништву.

Зар ова света Литургија није размена дарова између Бога и нас? Зар и ми Богу не дајемо оно што нам је он дао? „Твоја од твојих теби приносећи због свега и за све“. Зар хлеб и вино нису плодови нашег мара и зноја који нас представља пред Господом Христом. А, он, Спаситељ наш, претвара их у своје свето Тело и свету Крв и тако нам узвраћа неизмерно већом вреднотом. Вреднотом у којој Потребно постаје Насушно. Наравно, Господ нас Духом Светим просветљује и јача да „Бог чини у нама и хтјети и деловати“, као вели свети апостол Павле.

Ето, људском и божанском гостопримству научило нас је данашње Свето Евангелије.