ПРЕСВЕТА ТРОЈИЦА КО ЈЕ БОГ? – Да се радујеш Царству твоме! – Да се радујете Царству Вашем! Овако се по обичају честитају Духови свештеницима код православних Хелена У данашњем великом благом дану просијава Бог. Тројица је Љубав, Љубав је Тројица, у Јединици: Оцу и Сину и Светоме Духу. У дубини богатства Љубави је нестворена Мудрост Божија. Из те Љубави је Бог створио човека по подобију Божијем. По благодати га је обожио, дао му удеоништво у тројичном животу. Тако је постао удеоник у Љубави Христовој. Своје Сопство, Јаство или Азство, може испољити само као Љубав. Бог у Светој тројици је као Свевишњи присан свима православним католичанима. Од искони Мојсије је хтео да упозна Бога, односно да види његову славу. „Само ћеш ме с леђа видјети“ (Изл 33,18-23). Видевши славу Божију из несагориве купине чуо је Мојсије шта му говори Господ: „ Ја сам који јесам!“ ( Изл 3,1-16). Бог је сушта Љубав и Нежност која опрашта и који је веран у Савезу који је склопио са изабраним народом. У виду облака води свој народ и у њему је стално присутан. Јасније је Божије јављање откривено у стиху: „Ко је видео мене, видео је Оца“ (Јн 14,9). Мислилац Паскал у својим „ Мислима“ је исповедио своју веру: „Бог Авраамов, Бог Исаков, Бог Јаковљев, не Бог филозофа и учењака… Бог Исуса Христа… До њега се долази само путевима на које указује Евангелије“. То је Бог Библије, Бог Светог писма. Бог који нам се јавио у Господу Исусу Христу. Бог је наш Отац, драги Abbah – драги Тата. Бог у нама – Дух Свети. Богочовек Христос нам је обећао Утешитеља ког ће нам Отац послати у његово име (Јн 14,16) Дух Свети је извор свеколиког живота, љубави и сваког освештања! Крштењем се човек отвара за Светог Духа и ново стварање у Христу. То благодатно деловање у крштеној души укључује смирени след – послушност подстицајима Духа. У Христовој Цркви Дух Свети је стално присутан. Он њу води, чува и брани. Да је света Црква људска творевина, одавно би била историјска прошлост, рушевина без трага! Можда је уморна од двехиљадугодишњег хода кроз историју, али и сада доноси Божји благослов, мир и благодат. Благодатни Огањ силази на животворни Гроб Христов. Ми смо пак дашак живота, искревље Божије љубави, али и његови саствараоци новог човечанства. Да нас његова љубав није призвала у постојање никада нас не би било. Када бисмо заиста живели своју свету веру, овај свет би био бољи, светији и савременији. Уместо да будемо иконе Христове, ми смо све више и чешће Христове карикатуре. Где ли је то наше вајно братство, међусобна љубав и предано служење браћи!? На нама се и на нашем животу види јасно ком духу служимо: да ли служимо Духу Божијем или духу овога света? Наша се православност или не, види се по нашим делима, по нашим плодовим. Види се и „ православни“ протестант, те и „православни“ схоластичар! Долази ново доба. Изгледа да је света Црква на раскрсници. Шта се то спрема? Можда је само смена генерација. Можда само силазимо заувек са „сцене“ и бранимо старо! Знаци кризе и моралног верског назадовања и пропадања видљиви су свуда. Међутим, све се види осим излаза. У великој смо неизвесности и скрећемо у ћорсокак, у непознато. У кривоверје. Да ли је са том новом науком Дух Свети? Не знам, али очигледно оскудевамо у мудрости. Пољуљале су нам се и збуниле савести. Тескоба је страх, мука и зебња. Недостаје светлости и мудрости. Ко ће нам показати прави пут и бацити светлост на њега? Ко ће нас смирити, успокојити и охрабрити? Ко, до ли Дух Свети!? Дух Свети који све прозире у будућност и у дубине тајни Божјих. Црква се рађа у духовском ветру и Огњу (Јн 14, 16-17; Лк 24,49; Дап 1,8; 2,1, 4, 37, 42). Дух Свети ће је свој истини научити. Он ће јој дати силу која ће сићи на апостоле и њихове наследнике до краја земље. Он је говорио кроз уста својих слугу Божјих, кроз уста мученика или исповедника. Јасно је, кроз све таме и помрчине, кроз сва страдања и гоњења, да је то за Цркву само један историјски опит који сада траје, а за вечност ће можда бити избрисан као странпутица, као свет. Црква слуша Светог Духа, а свет га не слуша! Међутим, права Црква је милосрдна и према непослушном свету: „И биће у последње дане, говори Господ: Излићу Духа свога на свако тело. И биће: сваки ће се спасити који призове име Господње“(Јл 2,28-32; Дап 2, 16-21; 11, 15; 17). Ево, на незнабошце ће се излити Благодат, док је свети Петар говорио у Кесарији. Сам Господ каже Никодиму да је Бог послао Сина свог у свет не да суди свету, него да спаси свет (Јн 3,17). И тај свет се продуховљује Мудрошћу Провиђења. Мудрост Божија се простире по целом земљином шару (Прем 8,1). Дух Свети ће спасити човечанство и свет. Он ће му отворити очи за сваку истину и „вакцинисати“ нас од сваке обмане. Послаће му највећи дар да добро разликује духове благодаћу. Ништа не смета што смо неуки рибари!? И без универзитета се може бити мудар у Богу. Једино „научени од Бога“ зацело су научени (Мт 11,25). Не плашимо се! Дух Свети ће провести Цркву кроз историју и Дух Свети ће се смиловати свету. Дођи Душе Свети и просвети нас и освештај и покажи нам пут којим да ходимо.
