Свети Исаија је прорекао: „Сљепачке очи ће прогледати, и уши глухима отвориће се, тада ће хроми поскакивати као јелен, а језик нијемога клицати“ (Ис 35,5-6): Господ Христос потврђује то месијанско пророштво и каже ученицима Јована Крститеља да кажу Јовану: „Слијепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда Евангелије“ (Лк 7,22). Све се то догађало на апостолским, богословским пропутовањима са Учитељем по Светој земљи. И смрт му се, не само није опирала, већ га је слушала.

У Старом завету је описано васкресење једног дечака, сина удовице из Сарепте. Свети пророк је уживао њено потпуно поверење. Кућа у којој је живела била је многобожачка и у њој су живели пагани. Свети Илија се огњено моли да је чудом васкресења дечака Бог награди за њену доброту и да је просветли да појми правога Бога. Пророк се, молећи се, служио паганима разумљивим гестовима и покретима који означавају враћање животне силе. Он се, наиме, три пута испружио и надвио над мртвим дететом говорећи: „Господе Боже, учини да се у ово дете врати душа његова“. Евангелије доноси истоветно чудо васкресења дечка из Наина. Мајка је сахрањивала своју једину наду, сина јединца. Господ у овом случају чудесног васкресења напросто наређује: „Момче, теби говорим, устани!“

У Евангелију се налазе три описа васкресења из мртвих, али их је било на хиљаде. Ова чуда васкресења су била благовештења Његовог славног васкресења. Право есхатолошко васкресење из мртвих почиње са Господњим васкресењем. Па и данас се догађа да Господ из ужаса смрти и греха, васкресне небројане мртваце. Није ли Господ и сваког од нас бар једном васкресао у нови живот!? Није ли и над нама духовним мртвацима Неко плакао и ридао!? – Ради кога плаче? – „Плаче због тебе – каже свети Амвросије Милански – мајка Црква која посредује за сваког сина, као што је посредовала мајка удовица за својим јединцем, те и многобројни верујући који саучествују у жалости добре мајке“.

Удовица је и у старом и у новом Израиљу појам слабости и незаштићености. Зато Свето писмо као најизврсније добро дело препоручује помоћ удовици, односно слабости и незаштићености, до правде, и више, до милости.