Мт 6, 22-33

Нашу цивилизацију не познаје онај који није уверен, да је она чиста завера против сваке духовности, каже филозоф Бернанос. Хришћански морал захтева поштовање тела, али га не прихвата као апсолутну вредност. У наше време, додаје Солжењицин, нико се не чуди да човек из дана у дан стрпљиво и пажљиво служи свом телу. Али били бисмо повређени, када би он тако служио свом духу. Нови пагани заступају на сваком кораку култ тела и култ личности ком би требало све жртвовати. Сетимо се ми старији нашег идола и идолопоклоничког вапаја и мантре: Ти-то, Ти-то! И заиста су у праву идолопоклоници када кажу и после Тита – Тито. Њему као идолу све смо жртвовали, а и жртвујемо. Владајућа идеологија титолатрије, служење Титовој личности, лику и делу траје и данас, јер је Тито „реинкарнирао“.

У име свете Цркве свети Николај Жички, Јустин Нови, Јован Шангајски Санфранциски и други, одбацили су све тоталитаристичке и безбожничке идеологије повезане са „фашизмом“, „национализмом“ и „комунизмом“. У пракси капитализма се одбацује сваки индивидуализам и узима све за себе, те и уводи идолатрију закона тржишта над људским радом. Економија постаје квазитеологија. Економија је та која централизованим планирањем изопачује свезе и у људској заједници. Она вређа правду заједнице, јер није у стању да задовољи многе људске потребе и човека чини потрошачем.

Хришћански морал захтева непорочност и неподељеност срца. Требало би да такозвана средства саопштавања захтевају и пазе на поштовање морала и умерености. Требало би да се пази на чистоту срца, да нас ослобађају од раширеног еротизма као идеологије и да нас одвраћа од свега што би нас подстицало на болећивост према себи и задовољавање и опседнутост наших знатижеља. Ето, можете из овога видети, да права вера није нашла ни један мотив у савременом паганству и савременој паганској митологији, нити у било којим прилагођеним идејама нашег времена. Смисао докучује само вера, а многобоштво води у бесмисао.

Ми хришћани у овом времену настојимо немогуће, да служимо два господара. Први је окрутан Добитак, Вишак Вредности, а други је Благи Богочовек. Друга је Англосаксонија, Америка и Немачка, а друга света Русија. Један од ове двојице мора бити одбачен. Није могућно да у исти мах служимо са браћом Хеленима, Русима и другима православнима Богочовеку Христу и том белосветском Идолу који се зове Профит. И Богочовек и Идол траже целог човека. За православне: Бог је наш слободни извор, а Профит мора бити наш слуга. Не поседује богатство нас, већ ми поседујемо богатство.

Будући да смо сви грешни, то значи да смо сви идолопоклоници. Шта ће и ко ће најпре постати мој идол? – Управо оно што ме у дух-души чини робом! Оно што ме лишава слободе, поседује ме и опседа!

Браћо и сестре! У овом идолишту у ком живимо, само нас Господ може избавити од наше заплетености у обожавању мртвих идола. Ни једна наша јадиковка и брига нема смисла. Очајавање још мање! Заборавили смо на Бога, док се Он стара о нама. Он се стара и о сваком ђурђевку, о свакој љубичици, те и о свакој птици, а о нама најпре. Том бригом смо сами себе разобличили као маловернике, па и безбожнике. Непотребна брига је у нашем времену пожељан манир и обележје нашег времена. Као идолопоклоници се сатиремо бригама за будућност, заборављајући на Бога. Наше једино старање би морало бити само о Царству Божијем. А то старање изражавамо вером у Оца нашега који је на небесима.