За исправно схватање хришћанске етике о младићу и девојци који су се загледали једно у друго, не препоручује се хеленски песимизам, већ теолошки оптимизам исказан језиком психологије: 1. Љубав се не јавља на први поглед. 2. Љубомора није знак праве љубави. 3. Уздисаји и фантазирања су знакови заслепљености, а не љубави. 4. Нетачна је поента пословице: далеко од очију – далеко од срца. 5. Љубав није слепа ни за мане љубљене особе. 6. Несрећни породични живот може неког навести да верује да је заљубљен. 7. Љубав није трајна идила, треба да је и практична. (Врло је важан предуслов новац и уопште материјално благостање.) 8. Љубав не ставља „заљубљене“ у непријатан и смешан положај. 9. Другарство и саучествовање у тескоби и невољи, па и несрећи, не значи љубав. 10. Права брачна љубав је интимна веза између две зреле личности. И напокон оптимизам исказан језиком црквеног брачнољубавног песништва: „Ко да опише срећу тога брака који Света Црква освештава, евхаристија укрепљује, благослов запечаћује, анђели благовесте, а небески Отац одобрава? Како су леп пар двоје верујућих сједињених истом надом, истом чежњом, истим правилом живота, истом вољом за подвигом! Обоје брат и сестра, обоје саслужитељи истог Господара; међу њима никакве поделе, ни тела ни духа. Зацело су двоје у само једном телу; а где је само једно тело, ту је и само један дух. Такви се ваистину и заједно моле, заједно се подвизају, заједно посте; један другога поучавају, један другог опомиње и подржава. Заједно су у храму Божијем, заједно су на литургији, заједно су у тешкоћама и у прогонствима, а заједно и на одмору. Нико се од њих двоје једно од другога не скрива, нико једно другога не избегава, нико једно другоме није тежак. Треба ли посетити болесника или помоћи сиромаха, то се чини сасвим слободно; милостиња им није шкрта, жртвују без задршке, дан и ноћ опслужују без предаха. Не осећају потребу да се скривају кад се треба прекрстити, да дрхте кад славе Бога или да се узајамно благосиљају ћутке. Међу њима одзвањају псалми и скоро као да се такмиче ко боље зна појати своме Господу. Кад све то види и чује, Христос се томе радује и шаље им свој мир и благослов. Где су двоје ту је и Он, а где је Он, ту нема ђавола.“ Тертулијан (после Ɨ220), АD uxorem II, 2-9 (са латинског И.Ђ.)