После славног воскресења Господа нашег сви се наши дани уливају у бескрајно Воскресење. Питање је часа када ћемо у Очевом Царству пити из нове Чаше, новог Воскресења, односно када ћемо кушати од праве, нове Хране, од првог, новог Хлеба. Постајемо учесници, заједничитељи духа Евангелија заувек, савршено, вечно. Глава нам је Горњи Јерусалим, Царство Божије – Христос воскресли. Ту Главу анђели вазносе славопојима. Приносимо Богу жртве хвале и слободно се загледајмо иза свих завеса у Светињи над светињама. Непрестано приносимо себе Богу. Жртвујмо своје Ја и сва своја дела и ремек-дела. Својим трпљењем подржавајмо Христово трпљење и радосно се распнимо пре личног воскресења.
Ако си као света Марија Магдалина, јави светим апостолима да је васкресао Господ! Ако си тајни, ноћни ученик Никодим, најплеменитијим мирисима помажи Господа за погребење! Ако си једна од Мироносица, рано проливај сузе покајнице, оне су нардово миро! Ако си Симон Сиријац, узми свој крст и следи Христа! Ако си распет са Христом као покајани разбојник, уђи у Рај! Ако си покајани разбојник, уђи у Рај са Христом! Ако си онај разбојник који умире са хулом и псовком на уснама, сам си о себи одлучио! Ако си Јосиф из Ариметеје, тражи часно и свето тело Христово од Синедриона, Великог већа!
Време пре Васкресења значи патњу у којој се управо сада налазимо.
Време после Васкресења значи блаженство у ком ћемо у вечној будућности живети. Зато узмимо награду части да се зовемо деца Божија, али и одговорност да зацело јесмо изданци воскреслог Господа.