Свештеник није позван да буде чиновник, нити управитељ предузећа. На старословенском он се зове светјеник, а на хеленском хијерарх. Како ће освештати друге, ако сам није свети? Његов позив је да освештава најпре себе, па потом и остале. Свештеник је делитељ светих тајни, учитељ вере, чувар светиња и просветитељ. Ако то није, није свештеник, већ чиновник, мајстор вкв. Не само да споља буде посвећен, већ и изнутра. Своје служење врши у благодати, а не најамнички. Он се сам храни Литургијом и Литургијом храни народ Божији. Он је посредник између Бога и људи. Кроз свештеника верници примају све свете тајне и светост, зато се она излива управо кроз њега. Он заступа Христа. Ако је чиновник, а не слуга Божији, он је преступник и кривотворац. Лажов. „Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином“ (Јн 17,19). Лош свештеник издаје Христа. Јуда је. Изобличује га, искривљује његову икону у душама. Он није „добри пастир“ већ вук. Он не светли свима људима, он није „град на гори“, он није со (Мт 5,13), већ бљувотина. За светог Павла, за све свете оце, особито за Григорија Богослова, Јована Златоустог, Амвросија Миланског, свештеник је „други Христос“. Може ли бити „други Христос“ без светости!?