Мт 5, 13-19

Како чланови Царства Божијег, бескрајно мале честице Тела Христовог, Цркве, морамо изгледати другима који нису њени чланови, који су напољу, еда гледајући нас жарко пожелели да би нам се придружили. Чули смо да су за то Царство који је Христос препоручени сиромаси духом, гладни и жедни праведности, миротворци, те и чисти срцем. Еванђеље нам указује на две слике, предочава нам две слике, једна је со земље, а друга светлост свијета. Шта значи та со земље? Со чини храну јестивом и укусном. Ради светих Бог воли сав Свемир. Помолимо се и ми молитвом праоца нашег Авраама за град Содому ком је Бог запретио пропашћу, али је и за најмањи број праведника био спреман да поштеди све. Као што со чува храну од кварења, тако и ми деца Божија, имамо призив да га чувамо од кварења и од покварености, корупције свих врста. То објашњава, тумачи и оправдава случај ако се обљутави. Ако се већи део Цркве поквари, шта ће бити са овим светом? Ко ће га осолити оним што Латини зову зрном соли, cum grano salis. Светлост свијета мора нам открити прави пут у животу. На нама је да разликујемо духове, да знамо шта је добро, а шта рђаво. Залутали у порочност, морају наћи свој пут повратка покајањем. Како ћемо бити со земље и светлост света? – Гладне ћемо нахранити, бескућнике примити у своју кућу, голе обући, болесне лечити, мртве сахранити, свакоме се у свакој потреби наћи. Не израбљивати и не искоришћавати никога. Никог не понижавати, оговарати и вређати. Не правити раздоре и не диференцирати људе. Вера је Божија сила која делује у свим правим хришћанима и која неодољиво привлачи незнабошце.

У сваком од наших појединачних живота је и појединачна одговорност. Одговорност нас духовних и телесних родитеља за нашу децу. Али и одговорност свих учитеља и наставника. Сви смо одговорни за све, као што смо сви криви, али и заслужни, за све. Морамо се успротивити злу и не смемо остати неми на зло које нас окружује. Ћуталац одобрава зло. Свима нам је заједничка одговорност за успешно проповедање Царства Божијег. Онај свештеник који не проповеда или неуко и испразно проповеда, биће осуђен. Сваки крштени јесте позван да проповеда, а епископ, свештеник, ђакон и подђакон да не говорим. Дефицитарни су мисионари и непрестано недостају. Мањкају средства за издржавања школа, болница, домова за старе и слично. Када би савремени православни католичани мало више мислили на те добродетељи, њихова светлост би обасјала многе, спасила их, те их брзо осолила. Да би им укус и животни дах дала. Одговорни смо и за такозване друштвено-политичке односе богатих хришћана са сиромашним нехришћанима. Сети те се лажно хришћанског, некадашњег и садашњег израбљивања и неправедној трговини, готово бесплатног отуђивања сировина које се враћају прерађене по неправедно високим ценама сиромашним афричким народима, на пример. Сетимо се криминалне трговине оружјем (којом се бавио и један епископ). Где је ту хришћански морал, блаженства, те и та со земље и светлост света? Где је та плодност православне католичанске вере, светлост њена која показује на пут спасења, када се свакодневно суочавамо са светлошћу која је помрачена и више не светли и са сољу која је обљутавила. Господ је осолио наше крштење и на нашем крштењу нам је дао светлост света у руке. Да ли је наша со обљутавила? Да ли је воштаница нашег крштења догорела? Хајде, кајмо се, те тако своју со живота и светлост свог живота непрестано обновимо. Поново запалимо покајањем тај огањ благодати у нама и јавимо се као светлост, а не помрчина света. Чувај своје зрно соли и искру своје светлости да не обљутавиш и не угасиш се.

ll

Ова беседа Господња може се изговорити само правим, веродостојним, сиромасима, кроткима, милосрднима, чистима, миротворцима и радоснима у прогонствима; надобуднима, охолима и свезнајућима се не беседи. Ако знају да делују и у духу свих блаженстава стичу надприродну мудрост која их, употребом, чини сољу земље. Кад је рекао: Ви сте со земље, тиме је показао да је искварена и грехом покварена сва људска нарав (Из Хамилија на Матејево еванђеље светог Јована Златоустог (Хом.15, 6.7: PG 57, 231-232). Само осољени том сољу позвани смо да преобратимо свет који је без логосности бљутав и безуман, јер се заснива на пролазним и празним просторима у дух-души и у материјалном свету. Дело је Христове благодати да се нешто ослободи од смрада греха; а да се то не врати опет у смрт, то бијаше дело њиховог мара и труда (иста хомилија). Мудрост Божија нас надахњује вечним вреднотама. Ако, пак, епископ и свештеник нема литургијску свест и еванђелски дух, онда они нису со, већ се проспу напоље (Мт 5, 13). Када је епископ и свештеник со, он је светлост. Светлост света, свјетлост истинита која обасјава сваког човјека који долази на свијет (Јн 1, 9). Сваки хришћанин мора да буде прозирљив и пропустљив за ту светлост Христову и његову науку. Тако да се свијетли свијетлост пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима (5, 6). Оделотворена љубав јесте ужижена свјетиљка да свијетли свима који су у кући. Доносилац љубави, носилац је светлости. Ви сте светлост света. Опет каже света, а не једног народа или двадесет градова већ целог круга, шара, земаљског: незалазна светлост, узвишенија од сунчаних зрака, као што је со духовна. Најпре со, а затим светлост, да научиш какво богатство проистиче из оштроумног говора, каква је корист од привремене науке. Наиме, она обавезује и не допушта да се расплињујемо, она нам даје снагу и улива моћ (иста хомилија). Онај који дели свој хлеб са гладнима, носилац је светлости. Љубав правог хришћанима, одраз је, просијавање Христове љубави.

Свети Божији угодници су примери Христових ученика који су со и светлост света. Њихово учеништво је надахнут Еванђељем и саобличено Христу Богочовеку. Једино свети и обожени постају со која преображава свет у дубини, и свеетлост која га у бескрајној ширини просветљава.