Браћо и сестре!
Пророк Исајија нам јавља еванђеље о Христу пуном благодати: „Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам радосну вијест кроткима, посла ме да превијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница“ (Ис 61, 1) (...) „А ви ћете се звати свештеници Господњи, слуге Бога нашега говориће вам се, благо нáрôдâ јешћете и славом њиховом хвалићете се“ (61, 6). У Откривењу светог Јована Богослова, чита се: „И учини нас царством, свештеницима Богу и Оцу...“ (1, 6). Или код апостола и еванђелисте Луке: „Дух Господњи је на мени: зато ме помаза...“ (Лк 4, 18). Ево, на данашњи дан отвориле су се ове речи које су донеле нови живот Цркви која од првог Великог четвртка установљава и служи свету литургију и верном народу дели свето причешће. Господ Христос је Прасветотајинство преко Цркве-Светотајинства која својом свемоћном литургијом освештава, претвара твари принесене као предложење, као хлеб/крух и вино у Тело и Крв Христову, у свето Причешће. Данас се вари и освештава свето Миро. Плодови нашег мара, пшеница, наших винограда, маслински и мирисних цветова у свечаном богослужењу освештавају се и постају средства нашег освештања и спасења. Приликом ове свете литургије вари се миро, јер је у доба Господа Христа уље у васцелом Средоземљу било главни зачин, лек и гориво за осветљење. Сада управо у Саборној цркви се освештава и разноси у све цркве. На тај начин наш Христос-Помазаник долази нам и запечаћује нас као своје, прожима нас миомирисним уљем свог вечног, царског свештенства. И ми смо сви за Њим и у Њему помазани за свештенике, цареве и пророке-учитеље, већ у самом светом крштењу. Свето миропомазање, хризмом, света тајна је светотајинског знака, печата дара, Духа Светога. Дар Духа Светога означава и делио се раније уз полагање руку, да би касније било додано и мазање мирисним уљем. То помазање разговетно тумачи звање „хришћанин“, што значи помазаник – свештеник-цар-учитељ. Реч „помазаник“ изведена је из имена самога Господа Христа, кога „га помаза Бог Духом Светим и силом“ (Дап 10, 38). Света тајна миропомазања потврђује крштење и усавршава га, те и учвршћује крштењске благодати које су плодови Духа Светога. Ко жели да дубље сазире значење свете тајне миропомазања, нека се мишљу удубљује у химне које се певају када свето миро у опходу носе према олтару. А помазан светим миром је обележен даром Духа Светога, односно, он је постао „помазаник“ (=хришћанин) Духом Светим, приутеловљен Христу Помазанику – свештенику, пророку и цару. Тај белег Духа је печат Његов. Печат је икона личности, знамење његовог ауторитета, Његовог владања над помазанима. Сиријско-антиохијска литургија садржи ову епиклезу светог Мира: „Оче (...) пошаљи свога Духа Светога на нас и на ово уље које је пред нама, и освештај га, да свима који се њиме помажу и обележе, буде миро свето, миро свештеничко, миро царско, помазање радости, стихар светлости, фелон спасења, дар духовни, освештање дух-душâ и тела, блаженство непропадљиво, печат неизбрисив, штит вере и страшна кацига спасења“.
Освештање светог Мира началствује епископ, а саслужују му ђакони и свештеници. У нашој помесној Цркви свето Миро освештава архиепископ. С обзиром на то да је на Велики четвртак установљен и свештенички чин, сви присутни епископи, свештеници и ђакони имају прилику да се сете свог рукоположења, као што би то требало и да понове на Педесетницу. Нека се сви свештени чинови сете Господњих речи: „Ако хоће ко за мном ићи, нека узме крст свој и за мном иде“ (Мт 16, 24). И код Луке: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“ (Лк 9, 23). Браћо свештеници, нисмо обећали Господу да ћемо бити добро позиционирани службеници, односно технократе Господње, већ да ћемо се одрећи сами себе и ићи за Господом. Манимо се поповштине и калуђерштине, клерикализма и гуруизма, јер ми смо они којима је много дано и од којих ће се много тражити, а епископопима је све поверено, и од њих ће се све искати (Лк 12, 48). У овој прилици, епископ позива православне да се моле за своје свештенике, да Господ на њих богато излије своја добра да би као слуге Христове следили Господа Христа – Врх-врховног Свештеника, јединог Архијереја те да би били приведени извору спасења. Нека сваки од нас у себи ускликне: Христе Господе, почуј нас! Христе Господе, услиши нас! Христе Господе, благослови нас!