Oнај који сиђе“ у гроб „то је исти који и узиђе“ из гроба (Еф 4, 9–10). Ево, у апостолском вјерују у истом ретку исповеда се силазак Христов у преисподњу и Христово васкресење. Из Светог Животворног Гроба долази врење живота. Бујање Живота из Гроба. О Господе, остани са нама у пролажењу кроз смрт, кроз преисподњу, Шеол или Хад! Они у старозаветном свету мртвих лишени су гледања Бога. Негледање Бога је ту стварно стање свих мртвих, праведних и грешних. у Причи о сиромашном Лазару који је примљен у недра Аврамова, описано је управо Христово ослобођење оних који бораве у том подземном свету. Господ није сишао у Хад да ослободи проклете, изопштене,оне које је Бог порекао као своје. Господ није сишао у Хад да га разори, већ да ослободи праведне. Он није разорио подземни свет мртвих и није ослободио проклете, него је „и мртвима проповиједао еванђеље“ (1 Пт 4, 6). Силазак у преисподњу јесте испуњење еванђелског навештења спасења. Та појава Спаситељева у подземном свету мртвих јесте осведочење Његовог месијанског послања и људским судом се не може оценити до краја, јер је човековим моћима несагледива и неизмерива по своме учинку. Сви спасени су заједница искупљених. Господ је сишао у дубину смрти, позвао мртве, и мртви, чувши глас његов, оживеше. „Начелник живота“ (Дап 3, 15), „смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола“, и „ослободи оне који из страха од смрти цијелог живота бијаху кривци за своје робовање“ (Јевр 2, 14–15). Васкрсли Господ има „кључеве од смрти и од Пакла“ (Отк 1, 18). Светом Имену Господа Исуса клања се „свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом“ (Фил 2, 10). цар је заспао. утихла је земља и завладала велика тишина и још већа самоћа. цар спава. Земља је уздахнула и издахнула, јер је Бог у телу заспао и отишао у преисподњу да пробуди оне који су спавали вековима. Богочовек тражи Адама, праоца нашег, као изгубљену овцу. Походи прамајку Еву, све праоце и прамајке које почивају у тмини и у сени смрти. Ослобађа Адама и оковану Еву, заробљену с њим. Он њихов Бог и њихов Син (према древној хомилији на Велику суботу). Он све обнавља у себи, а пре свега обнавља Народ Бога Живога , те тако ствара Нови Израиљ, који кроз свој пролазак кроз „црвено море“, кроз властито свето крштење прелази из робовања греху и смрти у слободу и вечни живот деце Божје. О која искупитељска Благодат посети децу Божју?! „у љубави ти се вјечној смиловах, говори Господ, твој Искупитељ“ (Ис 54, 7–8)! „Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу“ (рим 6, 4). Тај „прелаз“ почиње управо крштењем, а завршава васкресењем. Тај „прелаз“ значи да смо са Христом заувек умрли греху, те да свакодневно умиремо у склоностима на зло, е да бисмо били живи Богу у Христу Исусу (рим 6, 10).