„Онај који сиђе (у Гроб) то је исти који и узиђе“ (из Гроба). Ево, у Апостолском вјерују у истом чану исповеда се силазак Христов у Преисподњу и Христово васкресење. Из Светог Животворног Гроба долази врење живота. Бујање Живота из Гроба. О Господе, остани са нама у пролажењу кроз смрт, кроз Преисподњу, Шеол или Пакао! Они у Паклу лишени су гледања Бога. Негледање Бога је стварно стање свих мртвих, праведних и грешних. У Причи о сиромашном Лазару који је примљен у недра Аврамова, описано је Ослобођење оних у Паклу, управо, од Господа Христа. Господ није сишао у пакао да ослободи проклете, изопштене, оне које је Бог порекао као своје. Господ није сишао у ад да га разори, већ да ослободи праведне. Он није разорио пакао и није ослободио проклете. „Зато је и мртвима проповиједано евангелије?“ (1 Пт 4,6). Силазак у преисподњу јесте испуњење еванђелског навештења спасења и последња појава у времену. Та појава Спаситељева јесте појава његовог месијанског послања и неоцењива је и несагледивог значаја, те је и неизмерна. Сви спашени су заједница Искупљених. Господ је сишао у дубину смрти, позвао мртве, и мртви, чувши глас његов, оживеше. „Начелник живота“ (Дап 3,15), „смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, и да ослободи оне који из страха од смрти цијелог живота бијаху кривци за своје робовање“ (Јевр 2,14-15). Васкрсли Господ има „кључеве од смрти и од пакла“ (Отк 1,18). Светом Имену Господа Исуса клања се „свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом“ (Фил 2,10).

Цар је заспао. Утихла је земља и завладала велика тишина и још већа самоћа. Цар спава. Земља је уздахнула и издахнула, јер је Бог у телу заспао и отишао у преисподњу да пробуди оне који су спавали вековима. Богочовек тражи Адама, праоца нашег, као изгубљену овцу. Походи прамајку Еву, све праоце и прамајке које почивају у тмини и у сени смрти. Ослобађа Адама и оковану Еву, заробљену с њим. Он њихов Бог и њихов Син (према древној хомилији на Велику суботу: PG 43,44A 452 C). Он све обнаља у себи, па обнавља и Нови Израиљ. „Црвено море“ светим крштењем прелазе из робовања греху и смрти у слободу и вечни живот деце Божје. О која искупитељска Благодат посети децу Божју!? „У љубави ти се вјечној смиловах, говори Господ, твој Искупитељ“ (Ис 54,7-8)! „Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу“ (Рим 6,4). Тај „прелаз“ почиње управо крштењем, а завршава васкресењем. Тај „прелаз“ значи да смо са Христом заувек умрли греху (Рим 6,10), те да свакодневно умиремо у склоностима на зло, е да бисмо били живи Богу у Христу Исусу.