Свето предање нам је увело и овај благдан Увођења Свесвете Богодевојчице Марије у храм. Овај догађај који славимо је утемељен на старозаветном реду. Улазећи у Храм, девојчице су носиле упаљене бакље. Певали су ангели и архангели, те и друге бестелесне силе, од радости. Трогодишња Приснодјева је савладала 15 степеница и тако малена ушла у Светињу над светињама, вођена за руку пророком и првосвештеником Симеоном Боговидцом. Свесвета је раздрагано хитала, летела, отвореног срца у загрљај Богу без задршке. Чедна се предала Богу, слободно му се дала из љубави. Та слобода да му се дâ, преда! Из љубави је, из њена непорочности, из њене чистоте просијане благодаћу Божјом да све њено пријања уз Бога... Она себе саму предаје савршеној потпуности Богочовека. Исто као што њено предавање Богочовека Христа, ког ће родити, Богу Оцу, надилази и њено приношење-предавање Христу Богочовеку. Она у свим тим кључним тренуцима има радосну послушност: „Ево слушкиње Господње!“ Ово је послушност из љубави, предавање у Христу Господу.

Велика је утеха коју јој пружа архангео Гаврило: „Не бој се, Маријо, јер си нашла милост у Бога“. Божанској Слободи, Марија је одговорила у потпуној слободи љубави, у потпуној слободи детета Божјег.

Свесвета Приснодјева је величина заиста Богом узвишена, док је цео њен живот протицао у монашкој једноставности. По благодати светог крштења сви смо позвани (не само монаси и монахиње) у борбу против греха и порочности. Сваки хришћанин је позван на непорочност и чистоту. Сви крштени су позвани на потпуну слободу деце Божје, те се од сваког крштеног тражи овако великодушан одговор који је дала Богородица. Благодат се умножава одговором на већ примљену благодат, на нову милост Божју. Таква вазда растућа благодат нас чини способнима за великодушна дела љубави; а та дела су дела спасења. Дакле, љубави нема, ако нема послушности из љубави! Послушност из страха је изопачење и супротност је послушности из љубави. Љубити Бога свим моћима својим је позив свима. Монахујући су најпре позвани да буду узор, савршенство љубави, потпуније и непосредније, е да би донели богатије плодове благодати светог крштења. Пре свега епископски и монашки чин, те и монашки и витешки ред, да следе пут великодушности давања и служења Богу! Одговор на Божји позив подразумева одвајање од свог Ја, од самог себе, од родитеља и пријатеља, родитељског дома, отаџбине, удобности, па и приватности. Одовојити се, отцепити се од свих, али и од самог себе, односно од свог горостасног и надуваног Ја, Ego! Од самог себе: одвојити се од властите охоле воље, од својих наклоности, свог удела, те да се распростремо Богу (као на монашењу!) према његовој вољи, на служењу њему и ближњима, даљнима и свима. Без таквог одрицања немогуће је остварити потпуно даривање самог себе Богу.

„И ми бијасмо некада неразумни, непокорни, заблудели, робујући разним пожудама и насладама, проводећи живот у злоби и зависти, гнусни, мрзећи један другога“ (Тит 3,3). Или „Александар ковач многа ми зла учини. Нека му Господ плати по дјелима његовим“ (2 Тим 4,14), каже свети апостол.

Ко је свој, као ови које је велики Павле описао, ко припада само себи, и ко је довољан самом себи, тај није способан да се препусти Божјој вољи!? Тај је свој, најсвојији и вражји! Тај обично утоне у колотечину савременог, компјутерског живота, и поново узима назад оно што је дао. Света Богородица је имала благодат да се преда вољи Божјој, па се зато прави благочестиви хришћанин мора свакодневно борити против отпора властитог Ја, дивљег Ја, и многих других грешних страсти. Лично даривање себе Богу живи се целог живота, и то са све већом и већом благодаћу и великодушношћу. Савладавање самог себе је трајни и могуће решив задатак за све, а не само за монахе. Није тачно да су такозвани „мирјани“ слободни од бављења том духовном атлетиком! Та клерикалистичка подела „царског свештенства“ није православна! Утешно је у тој борби, у том вежбању непорочности, да нисмо сами. Богодевојчица Марија, Приснодјева, Царица Небеска, Духовна Мајка и молитвеница наша, је и наша Звезда у мрклој ноћи овога живота и уточиште у Уточишту – Господу нашем Исусу Христу.