Рим 6, 1-10

Христос aнести! Христос воскресе! Христос васкресе! Христос васкресе!

Звонким појањем васкршњег тропара и богатим кађењем најфинијим тамјаном и измирном, уз ускршње поздраве на хеленском, црквенословенском и српском, походи нас оно свечано расположење којим славимо Христово, али и своје дух-душевно васкресење. Нико тако потпуно није доживео то унутарње васкресење, васкресење срца, доживео као апостол Павле. Он је обраћењем не само постао Христов, већ је постао потпуно нови човек, бог по благодати. Сву вишу и највишу стварност свете вере је сажео у израз тог обожења крштењем. Сви крштени, крштени су у смрт и васкресење Христово. Уронили у смрт Господњу и васкресли из ње. Зато са Господом Христом чинимо мистично тело коме је Он Глава, а ми удови Његови. Стога смо крштењем уроњени у смрт Христову. Утопљени смо у њу, али не да бисмо у њој остали. Наш циљ је васкресење. Да умремо са Христом, али и да васкреснемо с Њим. Из воде крштења, или “наше воде“ како су хришћани са нежношћу називали свето крштење, одмах израњамо оставивши старог човека греха и обукосмо се у човека, ходећи у новом животу. Као имеле смо на храсту, чувамо воду за храстове, у симбиози, саживоту, у заједничком живљењу. Срасли смо са Христом, живимо од Њега. Тај нoви живот јесте вечно пролеће. Свака клица после зимске смрти очекује пролећно васкресење. Ако смо и ми у зими овога века и садашњег живота срасли са Христовом смрћу, онда ћемо у будуће вечно пролеће из тог Корена (Господа Христа) донети плодове праведности и светости (Ораген). Срасли смо са Христом у Његовој смрти, а још више са Његовим васкресењем. Са Христом смо распети, с Њим погребени и са Њим ћемо вечно живети. Он је распет због наших грехова, те се стога мора распети и наш стари човек дух-душом и телом. Само распети дух-душом и телом васкресавамо из смрти, греха и пакла. У Христу и ми саживимо Богу. И то Богу који је васкресао са Крста и сада је вечно жив. И ми у васкреслом Богочовеку више не можемо умрети, те ћемо живети сада увек и векове векова. Нећу умријети него ћу жив бити, и казивати дјела Господња (Пс 118, 21).