Предраги сине Василије, од оца Ненада и мајке Дијане, и духовни сине моје недостојности. Премили брате Сергеја и Саве, чедо моје љубљено! Као твој крститељ, опраштам се од тебе, свестан да си прешао из смрти у живот. Дошли смо ти у походе ми тужни мртваци, лешеви, да те у Богу живом испратимо, посетимо и оплачемо. Мртви – то смо сви ми осуђени на смрт. Ми смо они који ће добити плату за грехе своје. Али твоја света смрт је уследила неколико дана после твог светог крштења. Бог ти је одмах у крштењу у смрт Његову дао живот, и дао ти је и Васкресење из смрти. Василије предраги, ти си највећи у Царству Небеском, мали свече! Ти си у Господњим очима највећи?! Ти си то, предраги сине, и у очима својих родитеља и твоје браће, а и у очима свих нас. Ако не постанете као мала дјеца, сигурно нећете ући у Царство Небеско! Зашто нам ово говори Господ? Зато што је Он дошао да буде мали, да буде послушан и да служи. Тако и ми морамо постати малена деца тако што ћемо се одрећи славољубља, властољубља и охолости. Љубљени сине наш, задивио си Господа Исуса својом послушношћу, кроткошћу, природношћу и љубављу. Одувек си малени, ти онај који си највећи у Царству Небеском; јер у теби нема самоисказивања ни противљења Божијој вољи. Твој Анђео који је на небесима непрестано гледа лице Оца нашег небеског. Твоји родитељи, Ненад и Дијана, тужни до гроба тугују над губитком свога чеда и схватају да ти уживаш велики углед у Божијим очима. Христос Господ се стара о теби, љубимче његов. Ти си позван у блаженство Божије у небеску срећу. Бацио си му се у наручије као светитељ и остао на срцу, у недрима Његовим. Молитвама твојим свето дете Василије да и нас Господ помилује.