О мучеништву светог Јована пишу не само свети Марко, свети Матеј и свети Лука, већ и јеврејски повесничар Јосиф Флавије око 90. године Христове ере:

„Ирод је, наиме, наредио да погубе Јована, званог Крститељ, јер је био добар човек и Јевреје је подстицао на настојање у врлинскости, заповедајући им да се међу собом владају праведно, а према Богу побожно и тако се очисте“. Даље, Јосиф Флавије наводи да је Јован био заточен у тврђави Мехеронт, данашњи Макавер, а као разлог због кога је затворен и ликвидиран наводи се „страх да толики углед тога човека не би његове (Иродове) поданике навео на апостасију“.

Ово смакнуће светог Јована Крститеља је и политичка стварност. Такозваном „негативном селекцијом“ на власт су дошли „лоши и полоши“, како кажу на Југу. Сметају им и боје се најбољих! Секу главе љубитељима правде и мрзитељима безакоња.

„Тек што сам прочитао Евангелије“, пише један свети отац, „пред нашим се очима указао окрутни призор: глава светог Јована на пладњу, проклето наређење пуно суровости, јер се није могла подносити, јер се није могла подносити истина. Једна девојка плеше, а једна мајка лешкари; усред бестидности и уживања једног рођендана дрско се ствара и изводи безбожна завера. И тако се на Јована испунила реч, коју је сам унапред рекао: 'Он мора расти, а ја се умањивати'. Он је, зацело, био умањен када му је одрубљена глава; а Христос Господ је порастао на крсту“.

Свети Јован је непосредни претеча Христов, послат да му припреми пут. Он, као „пророк Вишњега“ (Лк 1,76), „пријатељ жеников“ (Јн 3,29), претходи и овим мучеништвом свом Јагањцу „у духу и сили Илијиној“ (Лк 1,17); зато је и последњи од мученика пророка.

Мучеништво је врхунско сведочанство за истину вере које иде до смрти. Мученик подноси смрт чином моћи вере: „Пустите ме да постанем храном зверима. Тако ће ми бити дато да дођем Богу“ (свети Игњатије Антиохијски).

Драгоцена је ова смрт претече светих мученика за веру, док је одвратно паганство тирана. Вера Христова је из сваког мучеништва, па и овог, излазила ојачана. Од Јована хиљаде и хиљаде светих мученика са радошћу иду у смрт за правду Божју. О, како је испуњена Црква данас миомирисом надврлина светог Јована! Убијен је за старозаветну правду и новозаветну светост, а то значи за Господа Христа.

У односу на мучеништво светог Јована и уопште на мучеништво, ми хришћани задњих времена млохави смо и беживотни. Знамо једино добро угађати људима, што нам веома често шкоди.

Часна и света глава Претечина се са великим поштовањем чува у цркви Светог Силвестра ad Campum Martium у Риму, а света десница његова се побожно чува у цетињском манастиру у Црној Гори.