Мк 3, 20-35

Све је почело у Рају. Прекршивши божанске заповести човек и човечица су га изгубили. До данас Адам криви Еву, а Ева змију. Наследни грех ће се и продужити и умножавати у васцелом људском роду. Змија је кажњена заувек, а људи су помиловани спасењем. Господ рече: Мећем непријатељство између сјемена твога и сјемена њезина; она ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати (Пост 3, 15). Од тог часа Сатанаило је постао вечни непријатељ људима и свим својим настојањима ће чинити да човека и човечицу омами их гресима и запоседне. Али сам се Господ смиловао и ослободио је људе, те обнављајући их крштењем, ојачао их, оснажио и обновио духовно, да би били кадри да згазе и одрекну се кнеза овога света који их је оковао и предао у робовање греху. Онај који је дошао од Жене, Нове Еве, свесвете Богородице, дошао је да сатре Сатанаила и његово чаробњаштво. Господ је проповедао по синагогама по свој Галилеји, те и демоне изгонио (Мк 1, 39). То „проветравање“ и руже ветрова изазивале су велико одушевљење у народу. Такозвани књижевници (законознанци), пуни злобе и неверовања, будући да нису могли да порекну очигледност чуда слободе духа, односно ослобођење од демона, нису у Господу Исусу препознали Спаситеља, већ су спас приписали Велзевулу, кнезу тамном. Спаситељ на ту обеду рече: Ако сатана устане сам на себе и раздели се, не може опстати, него ће пропасти (Мк 3, 26). Сатанаило је побеђен и докрајчен, управо зато што је дошао неупоредиво јачи од њега, Син Божији, који има свесилу којом га је свезао и спутао, а она је у Духу Светоме који је у Њему. Ова полемика се закључује страшним речима: Ако сатана устане сам на себе и раздијели се, не може опстати, него ће пропасти (Мк 3, 26). Сатана је докрајчен и побеђен, јер је дошао Син Божији који га је спутао Духом који је у Њему. И у закључку: „Заиста вам кажем: Сви гријеси опростиће се синовима човјечијм, и хуљења на Бога, ма колико хулили; а који похули на Духа Светога нема опроштења ва вијек (Мк 3, 28-29). У чему је његова неопростивост: Хула на Духа Светога је у томе да се сатани приписује оно што је дело Духа Светога. Код писмознанаца јеврејских тај грех произилази из њихове охолости која пориче (=проклиње) и одриче Бога. Тај грех су учинили сви јавни и тајни сатанисти који су сами себе искључили из спасења, као што су Алистер Едвард Александер Кроули, Рон Хабард, Франк Запа, Бил и Хилари Клинтон, пародија Мадоне и многи други. Бог не спасава оне који бирају пакао и који неће да се спасу. То су они који Господа поричу и проклињу, а ево одмах, пошто се окрену Мајци својој и родбини која је дошла да га тражи отвара Ум и сво Биће Духом Светим рекавши: Ево мати моја и браћа моја. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја (3, 34-35). Сви ти благословени који су са Његовим Духом сједињени они су са Господом у приснијим везама него што су родбинске. Управо, из тог сједињења са Господом Христом на светом крштењу, хришћанин црпи снагу да би могао да сатре сатану. Као што је Господ својом послушношћу до смрти на Крсту оправдао и ослободио из хада непослушности Адама и Еву, те и победио сатану, тако ће га и сваки хришћанин победити, ако се облагодати Спаситељевом послушношћу. Пролазак кроз Крст је неизбежан, ако и ново сједињење облагодаћеног у том распећу. (Свети Игнатије Антиохијски). У многострадалној борби, будући победник носи крст и зна да победу дугује управо Духу Светоме.