Избавили сте ме синоћ. Ваше речи су ми биле мелем. Јутрос сам устала весела као некад, мада ме опет у току дана саплиће и шапуће: Што би теби Бог учинио чудо и услишио ти молитву ? То што тражиш је немогуће. Духовник је рекао да ће ти бити услишена та молитва за дечији ожиљак тек због тога да би те утешио мало. Упркос томе ја се молим. Упалила сам кандило. Окадила сам кућу. Јежим се од њихових напада и много ми је тешко. *

Испричала сам сестри, мајци, куми... шта сте ми рекли. Али од неизмерне среће коју сам осетила на прагу вере у вашу тврдњу да детету тај заиста мали ожиљак неће остати, уплашила сам се. Можда нисам требала да причам. Плашим се да сам јако погоршала ствар својим причањем. Али толико сам плакала месецима да ми је дошло да вичем из гласа. Бог ће услишти моју молитву. * Ви сте ми сламка спаса. Сам Бог ме је послао к Вама. Ја такву тескобу и нападе имам да нисам знала шта је док ми нисте рекли. Још колико данас ћу да замолим свештеника да ми очита молитву против демона и освешта кућу. Јер ову тескобу не могу да издржим. Ја сам утешена за дете, али сад пишем за ово моје стање што не могу основне ствари да урадим по кући. И да спремим тај испит. *

И надаље вас узнемиравам у недоба. Ало ово је јако тешко. Још више ме нападају од како сам се освестила. (...) Хвала, сваким добром Вам се вратило. Морам да средим кућу. Кажете да су можда и хормони то изазвали !? Ја сам овом мојом бригом призвала демона бриге у нашу кућу. Могу ли се демони изгнати ? *

Само памет да сачувам сада. Бојим се, бојим се, бојим ! Изгубићу посао. Ако не положим испит ове године преместиће ме на горе радно место. Изгубићу радно место. Немам снаге. Хоћу ли икад бити она стара Верона која брине о породици и ради ? Бојим се завршићу у душевној болници. * Боље ми је. Знам да ће да буде добро када се породим. За Тиху сте ми рекли све што је моја душа желела и хтела. Верујем вам и немам више сумње. Да ли је ово био напад панике или тескобе? * Ја мислим да сам изгубила благодат Божију својом кривицом, а то нисам видела. Толико се кајем што сам била слепа и лена. Зашто сам то проузроковала свом детету и породици. Зашто би мени Господ овако прљвој услишио молитву и учинио чудо? Оче, опростите, али много сам лоше. Сумња ми се опет увукла у срце. Опростите, ово треба преживети. Претерала сам. Изборих се са демоном. Верујем да ће бити по мојој молитви Мајци Божијој, па нека је и то чудо медицине и хирургије. Хвала бескрајно. * Толико се осећам ништавном мајком. Праштајте мени која заборављам да је Бог Љубав. Највећа, Свемоћна. Сад тек видим. Шта ми је све дао. Како ме је обасуо обиљем дарова. А нисам била,а и сада, нисам благодарна. Хвала бескрајно.

Обратите се лекару који прати Вашу трудноћу. Вероватно да су донекле „криви“ и хормони, па се посавејтујте са својим лекаром. Нека Вам свештеник прочита молитву против страхова, пијте свету воду сваког јутра после молитве и исповедајте се. Ваша претерана брига се претвара у панику, у страх и у очајавање о милосрђе Божије. Како мислите да Бог дође до изражаја када га толико онемогућавате да Вам помогне?

*

Да ли ми саветујете да одем код психијатра да ми препише неки антидепресив, поред свега што сам предузела? Ви сте ми помогли са верске стране и утешили сте ме, али ја и даље имам нападе тескобе и панике. Можда кад бих се смирила да би имала и више вере?! Била сам већ код једног психијатра, али ме није схватио за озбиљно. Каже: деца падају, па шта!? – Имаће можда мали ожиљак. Заказала сам у пастирском центру сутра код проф. Бојанина.

Ваљало би да посетите психијатра, и то управо проф. Бојанина. Немојте да узимате никакве лекове на своју руку па ни биљне. Поздравите професора. Не вреди убеђивати уплашеног у ирационалност страха. Само љубав може да изагна страх из твог срца.

*

Хоћу, поздравићу професора! Рећи ћу му да сам била код Вас. Тачно. Кад изађе страх, доћи ће и вера = љубав. А када дође вера ето чуда! Ја знам да Господ лечи и канцер. То је за њега грип. Али ко верује њему и помаже. Јутрос сам се на молитви и насмејала. Кажем: Господе, молим те уклони овај ожиљак са лица мог детета, па се насмејах својој себичности и додадох: опрости и мени твом детету. Била сам код професора Бајанина. Њему је смешно ово за шта ја као драмим. Паметна сам, мије ми ништа, каже. Иди гледај децу и не тражи немогуће, каже. Оче, да ли се Дооротеји ово десило ипак због неког греха? Стварно нисам била свесна греха? Мужа сам јако узнемирила данас, доста је трпео и ћутао. Ја сам као мртва особа.

Нисте заслужили одговор. Све што се понови двапут је болест. Добро вам је рекао професор. Није Бог казнена експедиција. Он не кажњава, већ је Бог милостив.