Искуство неправде и зла, патња, само када се прихвати са вером постаје радост. Није Бог отишао на фудбалску утакмицу, није одсутан и неспособан да спречи зло. Божија сила је и у лудовању његове мудрости. Његова слабост је увек јача од људи. Док је човек био у недрима Божијим, док је бивао у Божијој блискости није ни умирао, нити је трпео а ни патио. Свети Амвросије каже да тражи одакле је зло и вели да није нашао решење. Тајна безакоња, зла, осветљава се тајном побожности. Јавила се љубав божанска. Патња је велики недостатак изворне светлости и праведности. Очигледно се пати због усвојеног зла, али је и сам живот патња. Зато пате и деца. Патећи ради живота вечнога, пати се ради нечег вишег и бољег. Патња као високи морал има смисао, а све друго је промашај који се не може надокнадити. Они који мрзе увек пате. Очистити се од мржње, значи оздравити од патње - значи ољубавити се.