Еф 6, 11-18

Свети апостол Павле је обично диктирао брзописцу своје посланице, али се догађало да, као овог пута, пише својом руком, и то великим словима, иначе је био обичај, да ради својеврсне овере посланицу заврши својеручно, и то се радило увек великим почетним словима. Тиме Апостол даје на значају, односно, важности тексту који је написао и препоручује ову посланицу заједници за читање. Хришћани нису обавезни да носе јарам Мојсијевог закона, јер је он испуњен у Христу. Израиљци су се (а касније и муслимани) поносили својим уделом у Савезу који је склопио са својим народом и запечатио га обрезањем. Уз обрезање се детету давало име, а тиме и равноправни положај у заједници. Међутим противници и критичари светог апостола Павла успели су да Галате наговоре да се обрезују, те и да се веома поносе тим „успехом“ који је значио ако не разарање хришћанске заједнице, а оно прелест. Обрезање је потпуно телесно и без икакве духовне, односно, дух-душевне вредности. Да је то обрезивање хришћана значило неку непостојаност у Христовој науци, нема никакве сумње. Свети апостол Павле се не хвали чим другим осим крстом Господа нашег Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја у свијету (Гал 6, 14). За Павла је свет мртав, а и он је мртав за тај свет. Он је изгубљен за свет заувек, јер се он разапе свету. Како је Апостол умро свету и разапе се свету? – Он је доживео мистичну смрт и васкресење у светом крштењу у ком се одрекао зла. Зар сви ми нисмо крштени, а чега смо се у моралном смислу одрекли? Колико смо обрезали све сувишно и некорисно? Колико смо обрезали своју неукост у вери и обиље у греху. Велики Павле се стварно имао чиме похвалити. Он се може подичити заиста великом ревношћу и љубављу за свето Еванђеље. Ту љубав је плаћао бразготинама од удараца, бичевања и каменовања која је он претрпео за Христа, као његов проповедник и назива је ранама, знаковљем Христовог страдања. Ти белези од бича га чине подобним Христу, јер их је примио ради Христа. Они стварно уништавају узрок нереда у римском друштву и јеврејској заједници. Они га ометају у уобичајености. Стога је бич за непослушне. Некада су се само робови тетовирали, а сада велико мноштво полусвесних и опијених робовањем страстима следбеника новог светског поретка смрти. Зато свети апостол Павле раскопчава своју кошуљу и целој Цркви показује своје „тетоваже“, своје дубоко црвене ожиљке од бичевања (6, 17; 2 Кор 4, 10). Свим робовима су на врату сечивом била исписана имена њихових господара, тако је и свима (легионарима), верницима римске религије (Legion entrangere) урезан на десној руци или грудима знак њихових религија. У нашем времену већ чипују робље новог светског поретка на десној руци или грудима, док војници Христови и у нашем времену се диче што носе знак као робови Христови као свог небеског Господара, што носе Христов кôд, печат Духа Светога. Ако не постанемо ново створење Божије у Христу, безначајно је обрезање. Обрезујући своја срца, односно одричући се греха, ми постајемо нови Израиљ, нови народ Божији. На нас велики Павле призива мир и милосрђе Христово. Из тог мира и великодушности Божјег долази на нас и благодат Господа нашег Исуса Христа из којих и ми следимо веру, благодаћу љубави и слободе.