Ми хришћани, ако смо зацело православни католичани увек смо у теснацу између два гоњења; Први гонитељ наш је "лажни брат" и незнабожац, па потом и клеветник - зли. Да не бисмо оманули као Христови војници, морамо се повиновати искусном и храбром борцу као духовнику. Духовник је и заповедник и управљач и надзорник. Командант армије благоверних је у сталном рату са домаћим издајницима, јудамаискариотским и ђаволом. У духовним борбама веће зло је увек на концу краја губитник у биткама. Да бисмо ојачали за побеђивање, неопходна нам је монашка суздржљивост у употреби слободе да не би нама овладала распуштеност. Да се зло-грех, избегава као и световне насладе. У рату смо са "лажном браћом" и кривоверцима, али и са нечастивим. Вежбајмо се у песничењу са злом, у отпорности према ударцима, у уздржљивости, у ходању по жеравицама пакла, у спавању на тврдој и голој земљи, те и у одбијању тешких искушења, у подношењу свих тегоба у борби против духа таме. Будимо храбри, а не кукавице у борбама против свих пожуда, наслада и разних заводљивости и примамљивости која нам срца чине мека, а тела мекопутна. Не подлежимо лукавствима света. Опасност долази са свих страна. За хришћанина да на првом месту буде духовно здравље - смирење, па духовна лепота - живот у врлинама, па крепост, снага за духовно трчање, те и духовно богатство, а не оно слепо и богаље богатство у греху. Да хришћанима управља разборитост, умереност, правичност и мужевна храброст!