Епископ и свештеник су пре свих позвани на светост. Један изабран за епископа, мада пун светости, способан да служи и посвећује, повучен је, јер има сколиозу, бочно кривљење хрптењаче, кичме. Овај кандидат, иако савршен, просијан светошћу и великим образовањем, способан да посвећује одбачен је. Овог учитеља свете вере и просветитеља, пуног багодати нису изабрали и посветили. Овај прави кандидат Светога је одбачен у корист грешног. Значи да ће се и грех и грешност преливати кроз свештеника на вернике. Свештеник је заступник Христов. Међутим, ако га лоше заступа, није заступник, већ преступник и лажни брат, фалсификат свештеника. Господ је своје свештенство најпре обавезао на светост, а сколиоза уопште не смета свештеном служењу. Лош свештеник издаје Христа, изобличује га и искривљује његову икону у душама верника. Како такав може да буде “добар пастир”? Што се ми ту лажемо!? Лош пастир је Vacuum – празнина, бездуховност. “Други Христос ” да буде празан, да своди Литургију на церемонијал и модну ревију?! И да се вози мерцедесом? Е браћо Срби, то није по светом Евангелију, већ по грешном човеку. Ако не верујете мени, питајте светог оца нашег Јустина Новог Богослова!