Мт 9, 27-35

У тај ће дан глухи чути ријечи књиге; ослобођене мрака и тмина, очи слијепих ће видјети (Ис 29, 18). Ово се пророштво обистинило у Христу, али не само у смислу чула вида, већ и у дух-душевном смислу. То прогледавање слепих, отвара срца, ум, за слушање светог Еванђеља, те и потпуно отвара духовна срца, ум, да познају Господњу вољу. Можемо рећи да је васелени и земљином шару потребно још више те оштровидости и просветљења. Ово је само први освит. Још човечанство није довољно ослобођено мрака и тмине да би било у стању да са двојицом јерихонских слепаца моли: Помилуј нас, сине Давидов! Само ова молитва продубљује нашу чежњу за спасењем и светошћу. Увек је потребно да нас Господ помилује и враћа к Себи и ослобађа нас мрака и тмине. Та помрачина нас спречава да видимо ствари какве оне јесу, односно да спознамо Божју вољу. Божју вољу не откривају и отварају прописи и правила неког права, већ подвиг. Подвиг може да се постигне и у вршењу дужности свог позива. Околност подвига могу бити у добром здрављу или болести, поред духовне пустиње (депресије) или духовног утешења, богатства или сиромаштва, искушења и успеха, очајања и радости. Сваки подвиг захтева послушност, смирење, стрпљивост, љубав, делотворност или одрицање, великодушност, скромност, те и пожртвовање. Они који су у подвигу поуздано иду путем светости, односно путем извршавања Божје воље и бујног рашћења у Божијој љубави. Светост је у обичним и малим подвизима наших радосних дужности. Светост могу да остваре сви људи добре воље, не само свеци, уписани и неуписани у диптих светих. Светост остварују сви који врше своје благословене дужности, односно послушања. Хришћанска великодушност налази одушка само у вршењу свете воље Божије непрестано. Просветљава нас само вера. Уздиже и обожује у Небески Јерусалим само вера, јер верујући човек никада не окреће леђа Богу.