Кнез Владимир био је потомак варјашке породице у Кијеву. Син Кнеза Свјатослава, а унук побожне кнегиње Олге, кнежеве бабе, ревне хришћанке. Она је 975. године боравила у Цариграду, где су је тамо крстили. Враћајући се у Кијев, са собом је повела неколико свештеника, те и понела све потребно за богослужење. Света Олга Руска спомиње се 24. јула. Владимир је са 14 година постао новгордски кнез, али је уместо њега владао његов стриц Добриња. По очевој смрти, између њега и брата Јарополка, кијевског кнеза, настаде размирица, те Владимир нађе уточиште у Скандинавији. Ту је скупио добру војску и поново заузео Новгород, па постаде велики кнез кијевски. За оправослављење Русије заслужна је света Олга која није успела да приволи светом крштењу свог сина, окорелог паганаша, Владимировог оца. За разлику од свог брата Јарополка, ком се свиђало свето Православље, Владимир је испочетка страствени словенски паганин, заокупљен небројеним мноштвом жена. А у том безброју, само једна се крстила и звала се Рогнеда. Владимир се окренуо према хришћанству када му се византијски цар Василије Други обратио за помоћ. Године 988, у пролеће, послао је помоћ у Цариград од 6000 војника и спасао га велике политичке кризе, а и од Бугара који су га веома угрожавали. Награђен је за ту помоћ царски, јер му је цар Василије намеравао да пошаље за жену византијску принцезу Ану, али само уколико постане хришћанин. Владимир се крстио и постао Василије, управо пред иконом Богородице Пећке која се тада налазила у Кијеву. Ана је стигла у Русију на челу са неколико митрополита, епископа и свештеника, доносећи и богати мираз. Она је подржала и развила везе са Византијом и другим западним земљама. Кијевска кнежевина је све више постајала хришћанска. Година 990. се може узети као година крштења Русије. На реци Дњепар даноноћно је трајало свенародно крштење руског народа. Наравно, није било какве озбиљне припреме. Није се чак многопоштовала ни слобода избора, сасвим у складу са дивљим, паганским светом. Хишћанство је велики цивилизацијски скок и развитак, народ кнеза Василија Владимира био је веома дивљи и на много нижем нивоу уљуђености. Василије Владимир је од почетка задивљен дивотношћу Православља, те се показао веома ревним у ширењу и учвршћавању његовом. Он је успоставио помесну руску Цркву. Кнегиња Ана је у русију донела и много лепих икона, које су после постале узором руске иконографије. Велики кнез Василије Владимир је био отворен и за везу са Римом. Већ 988. године, дошли су посланици (легати) из Рима који су донели мошти светог Климента Римског. Папа Јован Петнаести у Кијев је послао изасланике који су се у Русији задржали неколико година. У Кијев је долазило и моравско, а и угарско, посланство. Последње године живота благоверног и светог кнеза Василија Владимира обележавају невоље и велика искушења. Умире му вољена жена, света Ана, а по њеној смрти побунили су се двојица синова против оца. Велики кнез скрхан великом невољом умире 1015. године у 55 години живота. Бришући водом крштења многе слабости његовог живота пре просвећења, живот светог и благоверног кнеза Василија Владимира био је високо хришћански, а заслуге су му, као новом Константину, равноапостолне, те и просветитељске.