Не само да вера продире кроз све уставе и бране, па и незнабожачке, већ разгони и распршује обмане и отвара несагледиво пространство зазиданог и забрављеног познања, откривења Божјег, које је изнад овог варљивог, личног, материјалног света. У незнабоштву, из ког долази овај Пантолеон - по свему лав, узрастао је паганин у овог дивног хришћанина Пантелејмона (Παντελεήμονας) – свемилосрдног. У световном животу, а и у посветовњаченој Цркви, и данас се итекако гледа ко је ко, ког је сталежа или класе. То се данас каже како је ко „позициониран“. Пантолеонов отац је предани паганин, римски сенатор, грађанин највишег реда. Тај великаш живи са преданом хришћанком, мајком, која је успела да надахне вером њиховог малолетног сина, пре него се представила Господу. Сенатор сину омогућује само оно све најбоље, у настојању да Пантолеону обезбеди највише образовање у свом, античком, времену. Младић, лепи есреб, најпре је завршио такозвану граматичку школу, једну од четири основних вештина која је укључивала сву многобожачку философску науку, па га је отац дао на високу медицинску школу, у пробрану врсту најбољих студената чувеног учитеља лекарске вештине Евросина, коју и завршава cum laude, са похвалом. Савладао је сву вештину Аскрипија, Хипократа и Галена и стекао звање учитеља медицине, односно доктора. Пантолеон је оживео у сећању своје хришћанско детињство, мајчину свету успомену, и гласно се питао зашто су богови његовог оца „начињени у стојећем ставу...никада не седају, а они, који су начињени у следећем ставу, до данашњег дана седе и никада не устају?“ Млади доктор медицине се није особито радовао овом највишем стеченом звању философа-лекара, јер је спознао ограничене могућности науке о болестима и о лечењу. Утешио га је и упутио на Свелечитеља, на љубав Божију, Христа Бога нашега, свештеник Ермолај, овим речима: „Ако будеш веровао у Христа, онда ћеш самим признавањем свечасног имена његовог моћи исцељивати сваку болест. Јер је он слепима вид давао, губаве очишћавао, мртве васкресавао, ђаволе, којима се незнабошци клањају, једном речју из људи изгонио. Па не само он сам, него и хаљине његове давале су исцељење: јер жена која је дванаест година боловала од течења крви, чим се дотакла краја од хаљине његове, одмах се исцели“ (Житија светих светог Аве Јустина). Овај дивни и бесплатни лекар постаје исцелитељ, од сада лечи и божанском медицином, енергијама Христовим, молитвом, без икакве лекарине, не примајући никакву плату. Уствари, он се свим срцем одазвао заповести Христовој: „Болесне лечите...“ (Мт 10,8). Само свето Евангелије сведочи о големом одушевљењу, вековној навали болесника код Господа Христа (Мт 6,53-56). Јевреји су у Господу препознали великог чудотворца и његовом сваком доласку се много радовали. Међутим, он се у Цркви јавља и у својим светима као најпотребнији болесницима. Долазио је и одазивао се увек свакоме који га је тражио лично или кроз његове свете. Лечи телесне, али и болести душе. Свако исцељење од стране светих је Господње дотицање и прожимање. Исцељивања су Господња сусретљивост према болеснима. Господ је Лечитељ који се смилује свакој људској невољи и у свему помаже, сам или кроз своје свете. О Другом доласку , Господ ће „отрти сваку сузу с наших очију и све ће наше болести исцелити“. У сваком исцељењу свети Оци виде предзначење свете тајне Причешћа у којој оздрављују и исцељују од свих болести сви који је примају. Свети Пантелејмон служи свој браћи и сестрама, не ради за себе и у своју славу. Ради за спасење своје, али и душе многих. Огромно богатство свог оца поделио је сиромашнима, те сам остао без ичега, али заузврат постао светац, чудотворац и бесребреник. Живи као сиромах и за сиромахе. Одбацује Хипократову медицину, спазивши тајну небеску, целосне, праве хришћанске медицине. Пагани се буне против овог хришћанског доктора богословске медицине, нарочито због тога што је признат као врхунски стручњак паганске науке, у такозваној егзактној медицини, а не лажни лекароапотекар, лечитељ. У његово време, медицина и фармација нису биле подељене. Сваки лекар је и справљао лекове. Прилика је да проговоримо о хришћанском поимању медицине. Дух се разбољева упорно грешећи, те он и оболешћује и душу и тело. Само љубављу се може лечити и поново бивати здрав. Почетак сваког исцељења јесте покајање. Свети Пантелејмон чини чудеса оздрављења божанском љубављу према човеку. Љубав Божија ослобађа и од „шаблона“, образаца лечења античке али и савремене медицине. Хришћанско исцелитељство, лечитељство, најпре ослобађа од предрасуда и заблуда, па и савремену медицину и фармацеутику. Хришћански лекар мора бити исцелитељ Духом Христове љубави која га прожима и освештава. Свети Пантелејмон одбацује медицинску идеологију паганства, веома намргођену, суморну и сумрачну, те и духовно подемоњену, омамљујућу, античку медицину; као што одбацује и добар део савремене савремени хришћански лекар. Он одбацује идоле људскога страха и идоле медицинских заблуда – обоготворених лекара, и исповеда веру радости и љубави према Богу и човеку, према Христу, и за њу страда и трпи грозну смрт на крвничком пању. Управо, у њему, славимо оно што бисмо морали задобити – бесмртну радост Христову.