У 3. веку су у римску покрајину Панонију донели свету веру печалбари са Истока који су долазили у кићени Срем. Временом је расла хришћанска заједница у Сирмијуму – данашња Сремска Митровица – и тај град је постао седиште епископа. Историјска наука је сачувала поуздане доказе о постајању ове црквене области и о крвавим одјецима прогоњења Цркве сремске у доба Диоклецијана. Сирмијумска епископска катедра процветала је многим светим мученицима. Пострадали су свети епископ сремски Иринеј, његов свети ђакон Димитрије и многи други. Неки црквени писци страдање светог Димитрија повезују са страдањем седам девојчица, његових кћери. Поуздано се зна да су те девојчице (девојке) пострадале. Са њима и вођа копљаника, трибун Урзицин, и баштован, повртар Синерот. Са њима је погинуо за веру и београдски, сингидунумски свештеник ком се зна само презиме – Монтан, те и његова света попадија Велика (Максима), те и чтец Ермоген (ког не спомиње „Светачник“ Хрисостома Столића). Поред ових светих, спомињу се имена петорице фрушкогорских мученика: Клаудија, Касторија, Симфонија, Никострата и Симплиција који нису хтели да клешу Ескулапов кип, те су се тако супротставили Диоклецијану. Залили су их живе у оловне ковчеге и бацили у Дунав. Свете и часне мошти сирмијумских мученика су се обреле у Италији, где су похрањене у разним црквама, а моћи петорице фрушкогорских вајара-клесара пренесене су у Рим.

Свети Димитрије је Сремац родом и страдањем, а и Солуњанинн славом и чашћу. Са Латинима Латин, а са Хеленима Хелен. Побожност је промакла сирмијумског ђакона у солунског војводу. Мало ли је бити ђакон?! Димитрије Богдановић га назива војником, што он и јесте, с обзиром на његов венац мучеништва.

Сремска Митровица (Димитрица) носи име по свом светом ђакону, рођеном и васпитаном у Сремској заталасаној равни златног класја и других усева. У Сирмијуму је пронађен и часни и свети гроб светога Иринеја. Сремску земљу је освештала крв и ових светих мученика као семењем вере православне католичанске.

Sanctus Demetrius diaconus martyr Sirmii cum septum virginibus corona martyrii condecoratis. Какав симбол плодности у нашој житници!?