Овај чудесни светитељ родио се на острву Кипру од родитеља земљорадника, тежака; а и он сам је био чобанин, пастир бесловесним овцама. Оженио се у раној младости и имао је деце. Житија светих сведоче да је водио „чист и богоугодан живот, подражавајући Давида у кротости, Јакова у простосрдачности, Авраама у гостољубљу“. Веома рано му умре жена, те он стаде „слободније и усрдније служити Богу добрим делима“. Живећи богоугодно, Бог га удостоји дара чудотворства и прослави га даром да исцељује неизлечиве болести. Молитвом „изгоњаше ђаволе из људи“. Прославивши се као чудотворац, није био од сабора епископа постављен, већ је од народа Божјег био изабран за епископа Тримитунта. Предводећи тримитунтску епископску катедру, свети Спиридон је чинио велика и дивна чудеса. Избављао је Кипране од великих суша, велике глади и немаштине. Чак је и змију у злато претворио!

Свети Спиридон био је потпуно нешколован и некњижеван, слично нашем светом Тадеју Витовничком и многим другим великанима у Духу Светом. Он је прошао свеучилиште Господа Христа, и то распетога (1 Кор 2,2).

У многим је препиркама са истакнутим филозофима свог времена односио победу, јер Царство Божије није у мноштву и богатству знања, него у сили Божјој (1 Кор 4,20). Та сила која је излазила из светог Спиридона потирала је и брисала препирачку вештину филозофа без Духа и надвладала је знање (cognitio, onis f; res quae sciuntur – теоретско знање, ratio, onis f; scientia, ae f; doctrina, ae F; intellegentia, ae f – појмовност; intellectus, us m – познавање итд.)

Можда ће ова згода из живота овог неучевног ствараоца (=интелектуалца), светога, објаснити и нашу охолост и лицемерје. Обично не дозвољавамо никоме да штрчи и предњачи у знању, али и у духовности. Наиме, неки даровити ђакон из свог гордоумља стаде истицати свој раскошни милозвучни глас, те надмено развлачећи, отпоја неколико места на богослужењу. Светитељ, иначе благе нарави, га оштро прекори: Умукни! И тог тренутка охоли ђакон онеми. Схвативши обману, ужасне се, и паде ничице к ногама светитељевим, мутав, знацима га мољаше да га исцели. „И светитељ се једва даде умолити“, мада не беше суров ни према охолоумнима, гордима и сујетнима, већ учитељно строг. На крају ослободи му језик и поврати му говор и глас, али не тако китњасто леп, већ промукао, слаб, уњкав и муцав, те и нераспеван.

Било је познато велико смирење блаженог Спиридона, великог чудотворца, који се није гнушао да пасе и напаса бесловесне овце и сам их тимари и негује.

Нама се може чинити да је живот светог Спиридона „промашен“, па и „бесмислен“, међутим он је према Богу у Смислу, јер је свети. Еванђелски је коренит и темељит, у остваривању светости у чудесима јесте пример за угледање. Од нас се очекује да будемо чудотворци у малом. Да придружимо молитвама наше браће и сестара своје молитве, те тако будемо чудотворци у малом. На њихове жеље да призовемо чудо, и то чудо веће од свих наших остварења. Да расплодимо чудо које нас увек води непрестано напред, на нова попришта и потхвате и нова чудесна остварења. Нашим усавршавањем Богом и у Богу, усавршавањем у личној светости као најсмелије хришћаниново предузеће и још веће и најснажније животне животности.