Понижен је у нама и Бог и човек, унесрећени смо. Немилице нас убијају и искорењују. Терају нас из овога живота и уживају у мржњи и освети, хуманисти, демократе! Шмрчу свој кокаин и свеједно им је, не само да пропадне једно племе, већ и читав свет. Тај европски хуманизам срозао се испод крволочне звери. На све стране се пале српски храмови и домови, пљачкају се наши манастири и куће. Наш племићки народ постао је стадо за клање. Духовна скученост европско-америчких демократа је отворена само за себе и зато су они на страни неправде. Они се руководе лажима да би оправдали клевету против нас – невиних, а сурово кажњених. Мржња и освета је преплавила Европу и Америку и потамнела је те ионако хладне Западњаке који су се некада звали хуманисти, па нацисти, комунисти, фашисти, а сада се зову мондијалисти или демократе. Пречеста промена имена истог значења само упућује на истрајавање у злу и заблуди. Авај, тај белосветски хуманиста је бесрамно низак и подао!

Овом дивљачком пустошењу наших душа и наше земље, свете вере и светиња наших, претходио је пламен спаљивања св. оца нашег Саве. О, дивне ли утехе: Свети Сава сав гори огњем божанске љубави за душе наше! Он се одавно згадио над пороцима и злочинима овога света и плаче над страдалницима, јер његову децу убијају, сатиру и пале. Рида св. Сава над ратом разореним, опустошеним српским земљама и изопаченошћу духа европско-америчких “миротвораца”.

Љубав је светога Саве нада за све Христове синове мира. А ми Срби, без св. Саве смо бесмислени, неразумљиви и неподносиви! Проклети. Видите ли то изгладнело стадо како хита Првосвештенику Љубави да га благослови, нахрани и напоји. Цела Србија, Црна Гора и друге српске земље остају Црква као заједница Љубави, а св. Сава као Анђео Љубави “светлост запаљена на Светлости која нема почетка” (св. Јован Дамаскин). Тим неугасивим пламеном запаљено је кандило светосавског Српства: О неразорива Небеска Жичо, о неразориви Хиландаре, Студеницо, Високи Дечани, Пећка Патријаршијо, Света Крко... о Царска Лавро на Превлаци Светог арханђела Михаила...О сасуди Љубави, о српска жезла правоверности!

Свети Сава, наш вечни савременик, литургијски ум, још живи у нашим храмовима, манастирима, домовима и душама. Он нама припада, и ми припадамо њему. У овој и свакој невољи наш св. Отац нас теши. У овом сиромаштву он нас храни. У овој голотињи и босотињи он нас облачи и обува. У овој глади, он нам даје цео Небески Хлеб. У овој болештини, он нас исцељује. У св. Сави је Господ Христос, а у Господу Христу су и православни Срби. Зато наш Светитељ са св. Игнатијем Богоносцем с правом може да каже: “Моја је љубав распета и у мени нема чежње која тежи за земаљским, него је у мени жива вода, која у мојој души жубори и шапће: “Дођи к Оцу!” Не радује ме пропадљива храна ни насладе овога живота. Желим Небески Хлеб, а то је Тело Господа и Спаса нашега Исуса Христа, а за пиће желим његове Пресвете Крви, јер је то нетрулежна Љубав” (из посланице св. Игнатија Римљанима). О, св. Сава је одувек, као данас, тражио и налазио само Распету Љубав, јер је био и остао прави божански племић Светога Духа који је сву своју славу претпоставио Љубави. Он нас учи да живимо у Љубави. Он нас учи Љубави. Зар је то ситница? То је све, то је оно највеће! По Богу живети значи волети и у Љубави истрајати до смрти. Е, тај светосавски, божански хуманизам Христов?! Може ли се светом Сави приговорити да није волео људе? Да их није свим бићем и делотворном љубављу волео? Да их није волео све без изузетка? Ево до данас у овој духовној пустињи храни нас изгладнеле и напаја ожеднеле. Ево пролази свим српским земљама чинећи добро свима. Је ли св. Сава икога понизио, увредио и унесрећио? Је ли се склањао с пута просјацима, убожјацима или болесницима? Није ли са свима који плачу, плакао, а сваком ко је тражио, дао? Да ли је из његових светих устију изашла реч мржње на његове непријатеље, противнике и прогонитеље?

У Србији, Црној Гори, Републици Српској, Далмацији, Лики, Кордуну, Банији, Славонији и другим српским земљама и камење говори о Љубави. То је дело св. Саве. По њему љубав је надврлина, крепост сједињења с Богом, зато и страда. Тај Огањ Божје Љубави прожима душу и телу, те вољеног претвара у оног који воли. У томе је врх-врхова светосавске, хришћанске љубави.

Да, Срби су били елита; више нису! Сада само имају свегрех елите: гордост и завист. Пали су и отпали многи Срби. И одлили су се у племена без свог језика и историје. Господ би рекао: Жао ми је Срба! (Мк 8,2; Мт 15,32). Измучени су и леже као овце без пастира. Но, сигурна је нада у овој утеси! Нека знају сви Срби да благодат долази после покајања, нека знају да радост долази након искушења, нека разумеју да без богољубља нема братољубља, нека схвате да дубином свог свенародног пада можемо измерити дубину своје свенародне светости. Ево Србину лествице за рај! Најпре самог себе љуби. Христа у себи, Бога у себи љуби! Храм Светога Духа у себи љуби! Ево ти Србине милости божанске! Дај се Богу, па живи и умри као и сви твоји оци и праоци.

Помози Бог, предраги Црногорци!

Повредили смо љубав према себи, гордећи се. Род српски у Црној Гори који пориче св. Саву као свога Оца остаје у тами, копилански, неплодан, јалов, лажан и вечно проклет! Проклетство и јесте самопорицање.

Хваљен Исус, драги Хрвати!

Истина ће и вас и нас ослободити (Јн 8,32)! Повредили смо љубав према вама, гордо чинећи вам многа добра без расуђивања. Merhaba, мили муслимани!

И према исламу, чиста љубав – Rabi'a, у одрицању је и води Богу и брату. Мухамед је гајио велику љубав према Христу и признавао га за Најузвишенијег. И више од тога, веровао је да је Приснодјева Марија непорочна. Повредили смо љубав према вама и Турцима, презирући вас као потурчењаке.

О покајмо се, предраги синови и премиле кћери св. Саве, будимо браћа браћи, да би несагориви Светитељ наш и данас у наше душе унео Љубав, у наше богољубиве и братољубиве душе. Свети Сава је наш позив и призив на живот деце Божје и он нас сазива као Цркву Христову. Он је зов на светачко богољубље и јуначко братољубље. Он до данас говори сваком Србину да мора надмашити самога себе и постати подобан Богу и брат сваком човеку. Ако послушамо свог вечног Пастироначалника по целом свету ће се тражити наше српско страдање, изгарање и трпња као најверније пријатељство. Набујаће Јордан нашег светог крштења и спраће све увреде, клетве, претње, клевете, прогоне и понижења. По целом свету ће се одрицати од мржње и освете, подвала и лажи, оптужби и казни. Косово ће заувек остати наш свети Сион и наша молитва за љубав божанске благодати. Род наш ће просијати Светлошћу.

Човекољубиви Господ Христос у св. Сави Српском узео је обличје слуге да би Србина учинио великим, да Србе људски љубе и да их научи да они један другог и сваког човека братски љубе! Амин.