Свети отац Климент несумљиво је водећа просветитељска личност на данашњем Балкану, из школе свете браће Кирила и Методија. Тај дични ученик светог Методија, 885. године изгбегао је у Бугарску пред прогоном од стране немачког свештенства у Панонији. Светитељу Клименту дугујемо освештање вером и ширење светог Православља, стварање хришћанске књижевности међу културно дивљим, паганским и противним хришћанству козарско-овчарским племенима, као што су били Срби, Бугари, Арнаути, Словенци и Хрвати. Истом светитељу дугујемо увођење у високу, трипут пречишћену уљудбу, каква је била византијска култура. Тако огромно дело, чини светог Климента Охридског светитеља свељудског значаја. Хоматијан, а и други писци бугаризују, односно „македонизују“ светог Климента из етнофилетистичких, идолопоклоничких разлога. Нема никакве сумње да је овај светитељ био словенског порекла, а зна се који народ је био најбројнији и који је словио и славио од Епира до Дубровника, данашње Србије, Црне Горе, Далмације и целе Босне. Бугари нису Словени и слове крње, са пет падежа. Лепу и уобличену реч „опанак“, Бугари су чули у крњем облику и изговарају је до данас недовршено, са одбијеним „а“ : „опињак“, у крунећим се виду. Научна славистика то стално намерно превиђа. Можемо само нагађати да је Климент рођен на данажњем простору Скопља или јужне Србије. Светитељ се родио 840. године, а умро у дубокој старости 916. године. Био је ученик Методијев и управљао је стримонском облашћу. Он је пратио светог Методија и у моравској мисији. Потом је са светим Наумом, Ангеларијем и можда Савом, дошао Дунавом у Бугарску. Свети цар Михаило Борис га је лепо примио и послао на запад Бугарске, у Кутмичевицу, а за коју се нагађа да је будући Охрид, у деволском крају. Ту је већ као монах постао и презвитер. Његово житије тврди да је из његове школе изашло 3500 ученика. Са доласком Симеона за цара, свети Климент постаје епископ са звањем Велички или Дрембички у Охриду и Кончи. На тој столици остаје до смрти. Управљао је помесном Црквом у Охриду, са седиштем у манастиру Светог Пантелејмона. Свете мошти му се налазе у цркви Богородице Перивлепте коју сада називају „Свети Климент“. Овај светитељ је преводио богослужбене текстове са хеленског, али је писао и оригиналне богословске саставе. Духовно дело светог Климент веома је велико и драгоцено књижевно наслеђе уграђено у темеље српске књижевности и надгорњало је оквире њене националне баштине, те постало свеправославно духовно добро црквене књижевности.