2.јануар

Римокатоличка црква је, за разлику од Православне, појмила да само слободно школство може да понуди добру и праву Цркву. Клирикалне школе стварају неслободног, духовно ушкопљеног и професионално лицемерног и типизираног клирика. То је још уочио чак и свети Јован Златоусти прославивши овог образованог у слободној школи, антиохијског адвоката Филогонија, љубитеља своје деце.

Бити бранитељ или судија, бранити и умирити правдом, са правом које је поравњање са правдом, заиста је чудо невиђено. Овај advocatus Dei се по речима великог ауторитета свете Цркве, одликовао управо крепошћу праведности у њеном новозаветном виду – светошћу. Ни једна школа није довољно духовносвештена, осим манастира или светог учитеља.

Наша света вера се снажно и одлучно супротставља повредама човечијих права и од других система, па и оних који би долазили у име Цркве. Она одлучно одбија диктатуру која тишти слободу премда је и Црква као институција у историји прихватала разне цезаропапизме, па и диктаторске режиме. Хришћанство одбија насилну, субверзивну револуцију. Историја спасења припада сваком човеку. Под слободом православно хришћанство подразумева не само пуно остварење човека, већ и његово обожење, праведност или светост. Адвокат Филогоније се одликовао управо надврлином праведности и правдољубивости. За светост се надахњивао у Еванђељу као у своје врховно животно начело. Зато је светим сматрао свако оно право сваког човека не гледајући на личност и њен углед и богатство. Светост је била његово право изнад свега. Увек је бивао веран истини, те никада није примао да брани велике злочинце и јавне грешнике. Пун самилости према сиромашнима, узимао је да брани искључиво њихове парнице пред судом. Сматрао је себе награђеним ако би успео да измири оне који су се тужили или парничили. Био је удовац који се посветио васпитању своје кћери, те она постаде узорна хришћанка. Пре тога је био примеран супруг и отац, те и првак у свом адвокатском звању. Као крштен и просвећен човек вером (што је у прошлости био услов) био је веровесник своје вере.

318. године је умро антиохијски епископ Виталије, па је Црква једногласно изабрала Филогонија за његовог наследника. Он је веома смирено узео на себе високу црквену службу и вршио је са правим апостолским изгарањем. Мужествено и неустрашиво трпео ударе прогонства које је против хришћана подигао цар Ликиније. Он је као добар пастир бранио своју Цркву од крволочних вукова. Слабе је снажио својим молитвама и позивањем на покајање. Особито је састрадавао са млакима у временима прогонства. Добро је знао да у Цркви има најмање мужествених јунака вере. Зато је духовно посрнуле и други духовни шут благопријатно поново примао у Цркву. После Лукинијевог прогонства свету Цркву је снашло злосмрадије изнутра, од аријанаца. Заиста је овај светитељ Филогоније се веома истакао у борби против аријанизма, очувавши свој виноград од те духовне филоксере, лозних вашица, која уништава Цркву сушећи веру. Зато овога светитеља Јован Златоусти назива виноградаром којије знао да очува зелену пашу бујно зеленом.

Свети отац наш Филогиније се упокојио 323.године не дочекавши Никејски сабор.