Свети отац наш Николај знаменити је лик српске црквене обнове, велики црквени песник, славни проповедник и дични пастир душа. У његовом песништву и у његовим проповедима је расуто драго камење и жежено злато богословља. Као песник, владика Николај је био златоречит, лепог и углађеног стила, а као проповедник класични црквени говорник. Као богослов је био једноставан, те и пун људске топлине, љубави, али и божанског жара и светог надахнућа. Овај дивни светитељ је најпре проповедник и пастир, па тек онда веома учени богослов. Снажна, духовно богата личност, речита, богомнадахнута; високих и широких погледа, превазилазила је духовну олош која је често тамо где је световна и црквена власт, али и где је светост. Као наставник богословља брижљиво је неговао пастирски рад и неуморно, те и веома плодно проповедање. Стекао је огромно знање, а смислом и талентом обилно га је даровао Бог. Наравно да је био „под ембаргом“ целог свог живота, веома често је оспораван и забрањиван. Његов горостасни дар, обиље врлина и дарова, висока ученост и светост живота није била за његовог живота прихватљива за веома набујали владичански и поповски клерикализам у Србији, односно у нашој помесној Цркви. Као црквеног писца открио га је велики Јован Скерлић. Појава богомолитељског покрета је управо простонародни одговор на изопачења и недостатке, које је донела та веома повишена духовна температура условљена владавином шљама и ћифти. Као двоструком доктору, учитељу философије и теологије, у отаџбини му је оспоравано сво академско образовање које је стекао Швајцарској, а признато је само средњешколско. Желимо да истакнемо да светитељ Николај није био прихватљив разним властима, управо због његовог врлинског живота и горостасног образовања, па му нису „глатко“ повераване црквене службе. Када их је стекао и вршио није био дугог даха. Међутим, целог живота је обављао веома важну и мало цењену службу хагиотерапеута такозваног „богомољачког покрета“. Још је важно рећи да се истакао као мисионар међу Англима. Наиме, као свештеномонах се препоручио и био веома прихваћен као дипломата у англиканском свету. Међу странцима је био омиљен и као учитељ правоверја.

Светитељ Николај изузетно је велика личност, не само Српске цркве, већ свекатоличанске, православне која нам се јавља као бесмртна и вечна и целој Европи и Русији, али и у Уједињеном краљевству и Америци. Управо из Николаја, духовног грађанина света, наднационалног у корист Православља, пројавила се права светлост Христова за све који су га примили као апостола. Овај свети Србин родом из Лелића, херцеговачко-црногорског родословља, исијава данас исто као у прошлости, необичну, преображењску светлост, али и непотрошиву, изванредну, духовну вечну свежину, невиност и чистоту. Неки су у наше дане оспоравали светог Николаја Жичког приписујући му такозвани антисемитизам. Време ће показати да је светитељ управо у највишој части и на срцу имао најпре Јевреје, па потом Хелене. Њему је било лако да воли чак и Енглезе!

Иконографска светачка физиономија светитеља Николаја Охридског, па Жичког, непоновљива је исто тако као што је он као духовни лирик јединствен. Најпре прави велики црквени песник, прави витез светог Саве те и богомизабрани свештеник Христов у векове векова.