Данас једна половина Срба слави, а она руга половина иде у госте. Хелени, Руси и сав православни свет сваког четвртка спомињу светог Николу. Сви блаженствочежњиви, па међу њима најпре римокатолици, али и наши муслимани и Горанци, славе светог Николу као дивно охристовљење. Поред тога, свети Никола се умножио у многе свете, у свој светачко-витешки ред оделотворавајуће љубави.

Зар света Ксенија Петроградска или Мајка Тереза није на делу светог Николе!? Зар на истом делу љубави нје велики чудотворац Љубави Божије свети Јован Шангајски Санфранциски!? Зар на делу жртвене љубави није свети Максимилијан Колбе, римокатолички свештеник, који је уместо целе јеврејске породице отишао у гасну комору!?

Знајмо, браћо и сестре, да је блажено да и сви ми постанемо „свети Никола“ својим ближњима, јер даљних нема. Знајте добро да наш мртвачки покров, крзница нашег светог крштења, неће имати џепова! Шкртост је не само урушавање љубави, већ и мржња; док је даривање благословеније од примања дарова. Подајте ономе који проси, па ако и царску круну носи, вели свети Николај Жички.

Свети Никола је Свеучилиште, универзитет милосрдне љубави, а не само њен знак, симбол. „Што год сте учинили једноме од најмањих, мени сте учинили“. Свети Никола је сваки онај који неуморно чини добро гладнима, жеднима, болеснима,...

Првенство над свим врлинама има љубав, оделотворена љубав. Љубав је хришћанска светост. Шта ми вреди што говорим десет светских језика и седам анђелских, ако љубави немам!? Шта ми вреди што сам прозорљивац, што имам дар пророшва, све знање, што разумем све тајне науке, философије, религије и уметности, када љубави немам. Шта ми вреди што сам даровит када сам шкрт и себичан лихвар, који све скупо наплаћује!? Шта ми вреди што померам брда и планине, брегове и брежуљке, јер ако љубави немам, ништа сам!?

Господ је дошао само због тога да нас научи љубави. „Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовијестим сиромасима, посла ме да исцељујем скрушене у срцу; да проповједам заробљенима да ће бити пуштени, и слијепима да ће прогледати; да ослободим потлачене. И да проповједам пријатну годину Господњу“ (Лк 4, 18-19). Ове речи изговори Господ у назаретској синагоги и њима нам је посведочио да има поверење у нас прељубнике, грешнике, изопачењаке, разбојнике и царинике. Управо за то поверење Господње се ухватила и она наша рођена сестра ухваћене у прељуби, а и они бродоломници, спасени у олуји! За то Господње поверење се ухватио и апостол Петар када се одрекао. За оне миријаде које је исцелио, којима је опростио и благословио их!

Господ Христис нам је дао нови живот, божански живот, благодат, да у благодати, милости живимо. Милосрдни Самарјани, браћо и сестре моје: „Идите и ви чините тако!“