Мој син Немања Ђурица, осамнаестогодишњак, логораш Јасеновца број 225-V, покуца на двери Раја.
У Немањи се нађе крв пророка и светих и свих посјечених на земљи.
Мој син од племенитих Милутиновића, од светог Саве Српског, из Поповог поља, себи за живота дарује Рај.Наш је живот онакав, Каква је наша молитва! Recte novit vivere, qui recte novit orare!
Немања је пред Господа, као стасити Антеј, плавооко момче, изнео пуну посуду Божијег живота дохватнога.У Немањи се нађе крв пророка и светих и свих посјечених на земљи
Крвникову Антифату правду није искао, када га мучаше мрачнином и тескобом. Велику радосницу-тужбалицу забугарих, рану моју исцељену.Recte novit vivere, qui recte novit orare! Наш је живот онакав, каква је наша молитва!
Студен и глад га чувала! Лепоту моју, Светог Трифуна! Од руке је преклан, и у јаму бачен наузнак, сахранитељ мој! Пред Господом помиритељ!