„Блажени сте када вас људи омрзну и када вас одбаце и осрамоте, и разгласе ваше име као зло због Сина човечијег“ (Мк 6,22). Свети Нектарије дели Господње животно предназначење: „Ако вас свет мрзи, знајте да је мене замрзио пре вас. – Није слуга већи од свог Господара. Ако су мене прогнали, и вас ће прогонити. – Штавише, долази час када ће сваки који вас убије мислити да Богу служи !“

Светог Нектарија, као самог Господа, у овом свету је сусрела и поразила тзв. „негативна селекција“, то јест када најгори предњаче, када је најнеморалније морално и када се најбољи и најдаровитији склањају у запећак, у страну. Зато се овом христоблаженом Нектарију супротставила мржња лажне браће, прогон и тихокрсно исповедничко умирање. Ко крене за Христом Господом, ко хоће да га истински следи, не може очекивати почасти и одликовања у овом свету. Ово не значи песимизам, нити жалост. Док Господ благовести прогон и изгон, назива блаженим све прогнанике њега ради. „Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи због мене“ (Мт 5,11). Како да патњу сматрамо блаженством?

Блаженство не може бити физичко и морално трпљење, него је блаженство у томе што је патња залог вечног спасења. Зашто? – Радујте се и веселите се: велика је плата ваша на небесима (Мт 5,12). Господ од светог Нектарија и нас не захтева да са „радошћу“ називамо болну патњу, не захтева да хришћанин буде равнодушан према прогонствима и прогонитељима, да не пати, него тражи да хришћани верују његовој Вечној Речи, да ће оно што трпе за Божју ствар бити преображено у радост вечног живота. Преобиље те вере испунио је свети Нектарије који се радовао у прогонствима, која је трпео за Христа, следећи тако пример светих апостола који су отишли од Синедриона „радујући се што се удостојише да поднесу срамоту за Име његово“ (Дап 5,41).

Светонектаријева прогонства „због праведности“ јесу иста она која су поднесена, по Господњим речима, „због мене“. Праведност, спасење, освештање људи – то је ствар Господа Христа.

Она права Христова Црква, дакле онај збег народа Божјег између два гоњења, није прогнала светог Нектарија, већ га је прогонила црквена институција, епископски и свештенички клерикализам, привидна црква, изопачена, недостојна; док свети Нектарије темељито прихвата Христа и његово дело, његово Евангелије, сејући свуда несебичност, благост, милосрђе, чистоту, љубав, мир. Ах, тај мир од светог Нектарија и мир егинског манастира где су његове свете мошти. Тај мир је имала још само Света Гора и Јерусалим. Свето држање светог Нектарија води једне добру, али неизбежно изазива и реакцију зла, мржње, зависти. Добро се врши у тишини, зло праска насилно и бучно. Зато се у неким раздобљима чини као да су прогонства преовладала. Тако се и светом Нектарију догађало. Он је свој свети живот потрошио само за добро, а намах се учинило да су га потиснуле и надвладале силе зла из саме црквене администрације. Али белег је апостолства управо да проходе пут као њихов Учитељ. То јесте најдубљи разлог блаженства: у прогонствима светог Нектарија налази се јамство да није кренуо странпутицом.

Господ је рекао: „Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама, јер су тако чинили лажним пророцима оцеви њихови“ (Лк 6,26). Похвале, одликовања, трајни и признат успех, одобравање црквених клерикалиста и света уопште, нису ознаке светог Нектарија и свих који следе Господа Христа, већ су наслеђе лажних пророка. Истински пророк пре или касније доживљава противљења. То је светог Нектарија чувало од омамљености охолошћу, и свесног своје незнатности. Чува га у смирености од самообмањивања да може преобразити свет.

Тако је великан духа, свети Нектарије, остао на дну тзв. „друштвене лествице“, са бедом убогих и одбачених, односно духовно страних моћницима, али са онима који се свим својим силама труде за спасење своје и свих. Ето, шта је остало од предњачења најгорих, сјаја првих места и инсигнија почасти, пљескања светине. Ево, шта је прогонитељима светог Нектарија преостало него да искриве и умање Свето Евангелије, да би на крају, течењем историје сви узгубили своју важност, и на крају се сврстали међу лажне пророке.