Свето дете Трифун још је у раном детињству био пун Духа Светога. Био је обилно обдарен даром чудотворства. Као освештани заклињатељ који је демонске силе истеривао из људи и животиња молитвом, чувао је гуске у свом селу Кампсади и исцељивао од разних болести. Дете, па дечак и јуноша Трифун, био је егзорцист (грч. ἐξορκιστής). Овај свети заклинатељ је по духовној даровитости био подобан, сличан, другој светој деци, дечацима и девојчицама. Тако је свети дечко, чтец Тарзиције (+257), бранитељ и чувар светог Причешћа, описан у приповести „Фабиола“, и пострадао као мученик свете Евхаристије у Риму. Света Томаида и света Раиса, деца свете невиности и светог одрицања од саме себе, од свог Ја, а са њим и свих будућих гнусоба греха, у памћењу су свете Цркве. Ту је дете исповедник за свету веру, Келсије, и мученик који је храбро исповедио Христа пред својим опаким телесним оцем многобошцем и својим крвником, па и сам ефеб, првомученик и архиђакон Стефан, али и многа друга света деца, мученици и мученице. У њима је управо најлепше остварена она Христова: „Пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије“ (Мк 10,14).

Поред многих и славних чудеса која је учинио Бог по заговору, по молитвама, светог Трифуна, вредне су хагиографског спомена и његове гуске, односно бело јато гусака и златножутих гушчића, јер су израсли у симбол молитве и молитвености. Гуске су у многобоштву узгајане у храму кривобогиње Јуноне као упозораватељство да предстоји непогода или опасност, те а зову на узбуну. Дочим је ово Трифуново јато симбол хришћанске будности и провидности, које је гакањем и сиктањем давало знак опасности од присутних демона, те су можда управо тако, између осталог, спасили Рим. Такође, гуске су гакањем прогласиле светог мандрита, монаха Мартина за епископа Тура.

Свети Трифун је благодаћу Божјом, молитвом из красотице кћери, паметне и мудре, која је нагло сишла с ума, полудела, истерао ђавола и ту кнегињицу удавачу цара Гордијана исцелио и вратио јој слободу људског бића. Свети дечко, гледајући духовним очима невидљивог беса, заповеди му: „Теби говорим, у име Господа мога Исуса Христа, јави се на очигледан начин присутнима, и покажи им свој наказни и бесрамни лик, и исповеди немоћ своју!“ И у тај час појави се ђаво пред свима у облику бесног црног пса. Очи су му биле као муње, главу је вукао по земљи, а слине су му цуриле из чељусти.

Пуно је велико житије светог дечка Трифуна управо овог типа чудеса ослобађања запоседнутих од демона.

У време цара Декија, мучитеља и гонитеља хришћана, пострада за Христа и овај свети заклињатељ и то од зле воље многобошца епарха Аквилина, поглавника који је управљао Никејом. Овај обесник нареди да обесе светога и жестоко га бију. Свети показа мушку трпељивост, јер и не јаукну, нити уздахну, него је безбројне ударце ћутке подносио, те до конца остао веран Христу. Потом мучитељ нареди да привежу на његовом, епарховом, коњу за реп светог Трифуна и тако од љутог мраза, циче зиме, те и од тла и коњских копита гажен, веома пострада да су му се света стопала распадала. Овај свети мученик Христов сазирући Бога, окрепи се његовом љубављу од мука, говорећи као свети Стефан првомученик: „Господе, не прими им ово за грех!“ (Дап 7,60). Нечовечно сурови Аквилин настави свој окрутни пир на великој зими и наслађиваше се нездраво мрцварећи младића. Оштре клинце му је укуцавао у ноге, у стопала, па га тако вукао по граду и бијаше га бичем и камџијом. Имајући Христа за покровитеља, све поднесе са радошћу, а сва ласкања, понуде и поклоне одби. На крају разјарени мучитељ одсече ову мудру и свету главу која се овако молила: „Господе Боже богова и Царе царева, светији од свих светих! Благодарим ти што си ме удостојио да без сметње довршим овај подвиг. И сада се молим теби: нека се мене не косне нечастива лоповска рука невидљивог непријатеља, и нека ме не одвуче у дубину погибли, него ме помоћу светих анђела твојих уведи у мила насеља, и начини ме наследником Царства твога жуђеног! Прими у миру душу моју, и све који буду спомињали мене, слугу твога, и у спомен мој буду ти приносили свете молитвене жртве, услиши их са висине светиње твоје, и погледај на њих из светог обитавалишта свога, дарујући им обилне и непролазне дарове, јер си једини добар и издашан давалац вавек, амин.

Помазавши многим миомирисима часно и свето тело овог јуначког јуноше, 250. године, увише у чисте ланене плаштанице и сахранише га у Никеји, да би био заштитник том граду. Међутим, свети им се јави у виђењу, визији, и нареди им да његове мошти пренесу у завичајно село Кампсаду.

Часна и света глава и други делови његових моштију налазе се у которској катедрали која је њему посвећена, а један од которских бискупа даровао је једно бедро и Цетињском манастиру.

Иконографија светог Трифуна приказује га као голобрадог дечака у молитви како чува гуске и гушчиће. Ту је и црни ђаво као пројављени бесни пас. Крсна је слава многих српских породица, па и братства Ђурица, Кућића или Кућевића, пореклом из Херцеговине. Призивају га у својим молитвама виноградари, али и у помоћ код главобоље, искушења и опседнутости од демона. На његов дан у свом православном свету винограде, маслињаке и воћњаке кропе богојављенском водом и освештавају се вина. У том свештеном поштовању светог Трифуна јесте евангелизација хришћанског света. Његове свете и чудотворне молитве и његова мученичка крв посејала је и родила снажне многе помесне цркве, што сведоче литургијска славља у васцелом свету на његов дан, али и безбројна чудеса у славу Христа Бога, коме са Оцем и Светим Духом част и поклоњење вавек, амин.