ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН НОВИ КАО ЧУДОТВОРАЦ
СВЕДОЧЕЊЕ
Дух Свети је ”жива вода” која жубори у срцима светих, јер се њихова срца моле. Он пробуђује жар молитвеног богословља и своје дарове у новом преподобном оцу у календару наше свете цркве. Молитва – садржај живота, и сав живот свих светих Анђела на небу, и свих Светитеља и праведника. - Сав њихов живот према нама на земљи – молитва; и наш са земље према небу и њима. Зато света молитва срце свих врлина, најпре вере; она њихов језик, и живот. Да, свеживот. Тамјан молитава (Откривање 8,4). - Молитва-хоровођа у хору врлина: она даје тон, она усклађује делатност сваке врлине.(1) Молитва чини чудеса, а она, молитвеношћу обраћају васцели свет. Молитва светог аве Јустина верује, па је зато услишена. Она моли све док не добије мољено. Она умире себи и васкресава за Бога и ближње. Њен циљ је светост, те зато нас она ослобађа за смирење. Смиреноумље и значи живот у православном реализму. Чудеса аве Јустина обраћају васцели свет, препорођују га. Сећају га да се у води рађамо као мале рибе. Авино захватње те воде живе на самом Извору – чини чудеса. А то, пак, значи да он улази на уска врата вере. Уска врата су Свето Евангелије, једино авино и наше право мерило. Друго; молитва светог аве има непоколебиву наду. Он нас учи да се молимо у нади као они који знају да ће примити.Нада не постиђује / разочарава! (Рим 5,5). Чудотворну молитву обликује авин свети, литургијски живот. Зато он црпи све из Љубави, јер јој је Љубав прави извор. Преподобни Јустин, као и сви свети, чудотвори Љубављу. Он заправо досежући у врхунац молитве (Љубави) – чудотвори. Треће; нема другог пута осми Христа. Он је и пут молитве. Помазање Духом Светим прожима цело биће новог исповедника свете вере и то : 1) својим животом, 2) списима и 3) својим молитвама. Кажем списима, да бих избегао да кажем – његовом теологијом, јер сам се уверио да он себе није сматрао теологом мада је вилики богослов, и то по дефиницији: теолог је онај који се моли. У општењу светих, у Светој Цркви јављају се разне духовности, једна од њих је и духовност молитвености. ЧУДЕСА СЕ МОРАЈУ ДОКАЗАТИ Чудеса Божја као што су исцељивање од падавице, лудила, ђавоиманости, телесне узетости, болова, слепила, те и других чуда која се наводе у књизи Преподобни Јустин Нови Ћелијски у издању Братства Св.Симеона Мироточивог, издате у Београду 2005. године, као и друга чуда која се у њој наводе, не могу се узети у обзир, јер су непоткрепљена, на пример, веродостојном медицинском документацијом. И мање од тога, чак су изостала и писмена сведочења исцељених, лекара и осталих сведока. Наводно чудо лебдећег ходања с телом у ваздуху, левитацији, без физичке подршке разлога, мора се доказати као мистични феномен - билокације, односно телом се налазити на два места у исти мах. Сваки од мистичних феномена као што су : • виђење – ‛όραμα – visio • слушање – ’άκουσμα – auditio • јављањe – φανέρωσις – apparatio • пророштвo – προφητεία – prophetia • прозорљивост – προόρασισ – providentia,
у ствари је мистична харизма (μυστηρικόν χάρισμα, gratia, gratis datum (I Кор 12-14; Рим 12) о којoj нас је први поучио апостол Павле. Све наведене харизме су дате и преподобном оцу Јустину Новом , као што су му дате и оне овде не споменуте. Наводим следећа чудеса која је учинио Господ светим авом Јустином, и то по типу од-догађања: 1.Чудеса светлошћу 2.Чудеса молитвеношћу 3.Чудеса покајаношћу 4.Чудеса смиреношћу 5.Чудеса смисленошћу 6.Чудеса избављеношћу 7.Чудеса исцељеношћу 8.Чудеса миомирисношћу 9.Чудеса јављеношћу 10.Чудеса мудрошћу 11.Чудеса љубавношћу 12.Чудеса истинитошћу 13.Чудеса креативношћу 14.Чудеса радошћу 15.Чудеса лепотoношћу 16.Чудеса кротошћу 17.Чудеса добродушношћу 18.Чудеса смиреношћу 19.Чудеса праведношћу 20.Чудеса плодношћу (детеродством) 21.Чудеса борбеношћу 22.Чудеса благословеношћу 23.Чудеса утешношћу итд.
ДАР БОГОСЛОВЉА
Лични дар молитвености, дар теологије, преноси се и наслеђе са оца на сина. Дар богословља се наслеђује, као што дух св. Илије наслеђује св. Елисеј, а Елисејев дух, наслеђује Јован Крститељ. Зато и ученици преподобног Јустина имају натприродног, али и природног, удела у духу и молитвама његовим. Наша ововремена духовност, а нарочито она која ће наступити за 10 година од откривања часних и светих моштију преподобнога, по речи само светог аве, биће време његове духовности, јер је она само сачувана духовност светих отаца и учитеља Цркве. Хоћу да кажем, најпонизније и најскромније што могу, да је наша духовност стециште молитвеног огња преподобног Јустина Новог, и као таква Христов извор пречисти. Дух је заиста пребивалиште светих, и свети је лично пребивалиште Духа, је он се приноси да би живео с Богом и назван је његов Олтар. (2) Молитва је борба, бој да се духовно преживи. Та борба је против нас самих, али и демонских замки. Човек се моли онако како живи, јер живи онако како се моли, чини ми се да је тако говорио свети ава. Молитвена борба је неминовност. Велику утеху добијамо од Светог Духа који продубљује молитву, као што задобијамо и дар свете молитвености, као што је писао. Врлинска изврсност, духовна крепост и јесте моћ његових молитава. А та крепостност је у надврлини или свеврлини молитвености којом он чини чудеса. Нарочито чудесним исцељењима или детеродношћу, Бог позива народ изабрани, царско свештенство, на покајање управо преко великог покајника, преподобног Јустина. Ава окупља покајнике у литургијску заједницу. Сећам се да смо на литургијама које је он предводио често клечали и плакали. То побуђивање, подстицај на покајање јесте већ исцељење, јер покајање продубљује и оживљава праву веру. Вера је чудотворна, и то увек; а ако није чудотворна није права. Права вера је услов. Само је треба имати. Ономе који верује, све је могуће..(Лк 9,23), Нека ти буде како верујеш / како си поверовао. (Мт 8,13).
КАДА СЕ ЧУДЕСА НЕ ДОГАЂАЈУ
Када Богу и светом ави нисмо отворени ни за мало, када смо затворени за све Божје и за све Његове угоднике. Свети Ава Јустин је у свему христолики свечовек љубави Христове и упркос томе, са наше приземне тачке гледишта, луд зато што је прихватио Божју истину. Божја истина је лудост за оне који се не старају за своје спасење. Наш горди, тачније речено охоли разум, уме да каже Штета, ништа није искористио. На изврстан начин у праву су авини сродници по телу када то кажу, јер не само да ништа није искористио, већ му је све од материјалних добробити одузето. О какво испуњење монашког завета сиромаштва!? Срамота је молити се Христу и преподобном ави Јустину за мале и тричаве ствари, јер тако показујемо да смо користољупци. Треба се молити за велико: христољубље, покајање, евхаристијску саборност, те свенародно и лично спасење.
ПОСРЕДОВАЊЕ, ЗАГОВОР СВЕТИХ
Чудесна исцељења по молитвама преподобног Јустина Новог, исцељења су тела и душе, што потврђује опроштај грехова. Исцељење, као потпуно излечење јасни је знак великодушности Божјег опраштања на молитвено посредовање, на заговор преподобнога.
ДУХОВНИ МАЧ, РАСУЂИВАЊЕ
Духовним мачем је свети ава побеђивао свог унутрашњег човека, кротио своје духовне синове и кћери, али и своје непријатеље и противнике. Био је веома строг и неправичан, по властитом сведочењу. Оштар са обе стране; двосекли. Говорио је да мери све Евангелијем, да Евангелије назива науком Христовом која сече границе времена и вечности. Као истински прави атлет вежбао се у свим врлинама и издржао животно надметање у врлинама, те се овенчао венцем победе. Његов живот је био борба, а он борац који је извојевао највећу победу и као исповедник добио је венац мучеништва.
АВИНА ИКОНА ОД НЕБЕСКЕ СВЕТЛОСТИ
Хришћанин мисли светлошћу; тада и стога је проналазач, зна дубине човекове, као и Дух Свети дубине Божје, вели свети ава. Светлост којом се јавио његов иконични лик на зиду стуба из улазних вратница манастирског конака, имала је нешто заједничко са светлошћу о којој говори Мојсије са Синаја, св. Климент Александријски, св. Григорије Ниски, Дионисије Ареопагит, па и брат Ристо Зејак и моја недостојност видиоци 3 ангелска кола изнад тиватског залива 22. новембра 1996. године око 22 часа. Та светлост се не меша са материјалном. Управо она, небеска светлост је у ствари осликала авину икону која је идеална граница оностраног са видљивим исходом у овај тварни свет. Том рајском светлошћу ава продире у овострану ствраност изображавајући чудесну властиту икону од снопа сунчеве светлости на заласку. У ствари, у тренутку претварања те материјалне светлости, она постаје нематеријална у том авином аутопортрету. Тај чудесан догађај се збио 13. августа 1970. године око 17 часова. На манастирској тераси, за кружним столом, седео сам ави с десне стране са више његових рођака из Београда. Угледавши на бело окреченом стубу веома упечатљив авин лик, живих боја, као од мозаичких плочица, веома сам се уплашио. Старац ми је узео десну руку и уз благи очински стискај рекао : Ништа Боро, ништа! Страх је одмах минуо и ја сам задивљен лепотом и живописношћу, а нарочито упечатљивошћу боја. (Тај иконично преображени лик, авину нерукотворену икону, наддаровито је насликао протоиконописац ђакон Срђан Радојковић.) Занесен дивотношћу јављеног ми призора разумљиво усхићен, чини ми се да сам авино иконично јављање у његовом присуству, па и у присуству многих авиних гостију видео сам ја. Односно, да је мени она откривена.
ИСЦЕЉЕЊЕ ЛОГОСОМ
1972. године , у септембру, био сам десетак дана у Манастиру са монахом Василијем Гролимундом (сада схиархимандритом, мојим будућим духовником) и дипл. инж. Милорадом Матичевићем. Из дана у дан смо Милорад и ја покушавали да решимо један математички задатак. Ава се живо заинтересовао за решење, међутим пошто ни осмог дана нисмо нашли смену која води до решења, он нам је рекао да покушамо и смену т једнако 1 кроз з. Морам рећи да смо му раније детаљно објашњавали тзв. лимес, интеграл и функцију. И, када смо узели смену коју је дао ава лако смо решили тај интеграл. Касније су стручни математичари решавали тај задатак и утврдили да је смена коју је предложио ава као могућну, у ствари, најбоља. Један мени добро познат брат је предстојећег испитног рока једини решивши управо Јустинов интеграл, положио вишу математику код проф. др. Момчила Ушћуилића са оценом осам (8), с тим што су на истом испиту и задатаку предходно пала седамнаесторица кандидата
MИОМИРИС (’ευωδία, bonus odor)
Миомирис Христов (2Кор 2, 15), Χριοτου̃ ’ευοδία, Christi bonus odor је онај пријатан дах који се ширио од живог тела светог аве. Тај његов свештени мирис је увек био присутан, иако је ава за личну хигијену користио само домаћи сапун и воду. Ави својствен миомирис је био познат свима који су му долазили. Занимљиво је да се благоухани мирис није губио ни на одру, свих пет дана колико је трајала његова свештеномонашка сахрана. На рогози је изгледао као заспао у рајски сан, природно румен, док мртвачка укоченост није употпуности наступила ни петог дана када сам се праштао од њега. Занимљиво је само авино тумачење мистичног феномена осмогенезије у примерима многих светих. Наиме, говорио је да је миомирис знак истинског хришћанског живота као угодне жртве Богу. Миомирис означава светога као милог Богу, а знак је исцељења од греха и благодати молитве, те симболизује свечеве свеврлине, тамјан Христов. Уверио сам се поуздано да велики угодник Божји, преподобни Јустин Нови, није био свестан да натапа својим миомирисом, не само своју околину, већ све око њега.
ВЕЧНА ПЕСМА МАЈЦИ
У вечном лету ти ћеш, мама цвасти, Лепота твоја све више ће расти, У своје сене смрт те неће скрити, Већ вечна песма теби ће се вити.
Пошто ме је угодник Божји сматрао песником, овај, вероватно, Шекспиров сонет, одрецитовао је у јулу 1975. године, пошто је тог послеподнева на речици Градац, јеромонах Амфилохије (сада архиепископ Цетињски и митрополит црногорскоприморски) крстио ВСЈ, док сам ја био кум. Одушевљен Новим Јорданом који је набујао, веома сам се зачудио што свети ава није делио моју радост мада је није ни одбијао. Када смо остали сами, радосно тужни ава ми је озбиљно саопштио, као у поверењу, своје расуђивање: Мени је ваш пријатељ, и нови кумчић, веома стран. За мене је, у то време ВСЈ много значио као неко ко се бави духом и философијом, неко кога сам сматрао великим песником. У то далеко време видео сам само позитивну страну његовог карактера. Но, ВСЈ се временом расточио, напустио веру, изопачио се у неку деструктивну жестину која га је наружила. Одао се пијанству, развео, тачније речено супруга му се преудала за суседа, те да су подизали душевно болесну кћерку. И страшније од свега, тај духовно стран ави, бацио је болесну мајку, светога живота, мученицу, са III спрата зграде. У своје сене смрт је није , заиста скрила. Она се упокојила у миру Божјем, након неколико месеци после несрећног бацања као отпатка. Пре три дана пред смрт замолила ме је да је крстим и причестим, будући да је била римокатолкиња са острва Силбе, што сам и учинио. Испративши је до њене вечне куће на Бежанијском гробљу уверен сам да сам се опростио са светитељком Божјом.
ДАТУМ И ЧАС
Свети ава је тачно објавио датум и време када ће се збити један жељно очекивани догађај за породицу у којој сам се родио. Поздравио је моје родитеље ословљавајући их по имену, мада се никада нису упознали, нити сам ја спомињао њихова имена, па ми је саопштио веома лошу вест: Поздравите брата Обрада и сестру Милицу, и реците им да ће им ваш Драгослав доћи у предстојећи уторак, рано ујутро. Тако се и збило. Када сам касније покушавао да га упитам подробније о том питању, ава ми није одговорио и чинило ми се да он не зна о чему га питам. Изгледало је као да је све заборавио.
САОБРАЋАЈНИ УДЕС
Допутовао сам у манастир Ћелије уочи светог Андреја Критског 1971. године око 15 часова, и примивши благослов од светог аве био од аве веома строго прекорен, по први али не и последњи пут. Наиме ава ми је био наредио да тога дана обавезно дођем к њему са његовим унуцима Драганом Н. Николићем и Владимириом У. Кесићем, којима сам био кум на крштењу иако смо скоро вршњаци. Пошто сам, пак, ави саопштио да они неће доћи иако сам их позвао, он ми је одговорио: Како сте могли да дозволите да вас не послушају и не дођу у манастир, као што сам вас позвао. Морали сте да им наредите. Ви сте њихов духовни отац. Током бденија, ава се гласно молио да Бог помилује и избави од смртне опасности слуге Божје Драгана и Владимира, и то у више наврата, на припадајућем богослужбеном месту. Сутрадан сам се вратио у Београд и тамо чуо да су Драган и Владимир погинули. Међутим цела истина је била да је после саобраћајног удеса остао у животу, поптуно неповређен само Драган и излазећи из полупаног аутомобила угледао је крст који је излетео испод кошуље. Крст је као дар добио на крштењу. Владимир није био са пострадалима. Двоје учесника у удесу је погинуло а остала двојица су умрли после пар година од догађаја.
УМНОЖЕЊЕ РОДА ЉУДСКОГ ЈУСТИНЧИЋИ
Преподобни ава је још за живота у телу имао дар да од Господа измоли плод неплодним супружницима да роде и одгоје децу, а по свом представљењу у Царство Божје, тај тип чудеса да неплодни рађају чини већину његових молитвених заузимања пред Господом. Занимљиво је да се по молитвама светом ави рађају претежно дечаци. Могу да посведочим чудесно рођење деце од родитеља који нису имали благослов рађања деце почевши од Евангелија, сина Стоматиса Склириса, Николе, сина унуке св. аве Биљане и многих других. Ту Богом дату децу зовем јустинчићи.
СВЕТЛОКРУГ
Светлокруг, ауреол, видели смо око главе светог на Васкресеније, вероватно 1975. године брат Драган Н. Николић, унук светог аве и ја. Сијање светлости из авиног лица није се могло поднети као несумњива праслика светлости у рају. Испративши нас, рекао нам је да за пут повратка у Ваљево питамо сељака у првој њиви пошто се успнемо из Котлине. Тако је и било. Сељак нас је упутио на пут до града. ЧИТАЊЕ МИСЛИ
Прозорљивост, προόρασις, или харизму читања мисли вишеструко је показао у многим примерима. Откривао је туђе мисли, жеље, намере и осећања, па и учињене грехове. Његова прозорљивост нема никакве везе са телепатијом. Порозорљивост је благодатни дар откирвања тајни. Позивао је крштеним именима њему непознате, ословљавао је по имену многе који су му долазили. Означио ми је као мисионарски задатак (сматрао ме је мисионаром!) све некрштене у помјанику који сам му дао на спомињање на литургији. Када сам се год уочи литургије ноћу молио, долазио је у манастирску кућу где су одседали манастирски гости и од мене, мада лаика, унапред тражио благослове, прозирући и говорећи ми да ћу бити помазан свештенством. Будући да сам се опирао да као млађи (било ми је 24 године) благосиљам старијег, и то архимандрита, свети ава ме је молио да га благословим унапред. С обзиром на то да није хтео да се подигне са тла, из земног великог поклона, ја сам благосиљао лежећи на земљи: Вашим светим молитвама свети аво да смо благословени.
ИСЦЕЉЕЊЕ НАРКОМАНА И ДРУГИХ ЗАВИСНИКА
Знам више случајева исцељивања уживаоца опојних твари, вина, жестоких љутих пића, ракије и дуванског дима, али с обзиром да сви оздрављени не желе да о томе јавно говоре, одустајем да их забележим поименце. Вредан је помена исцељени од непризивања Бога и идолопоклоник (Рим 1, 21 сл.). Огрезао у грешан живот уопште, посебно развратан на сполном подручју, покајао се пред авом и оздравио. Касније је се уљудио као добар верник.
ИСЦЕЉЕЊЕ ЂАВОИМАНИХ И ОНИХ У ЂАВОЛСКОЈ ПРЕЛЕСТИ
Посведочујем неколико случајева исцељених сатаниста, астролога, псеудозилота, апокалиптичара, психотичара, разних јеретика, антитеиста и атеиста по молитвама св. аве. Многи од њих, као и зависници, враћају се на своју бљувотину. Свима од њих потребно је бар 20 година настојања да живе по Богу да би се као велике духовне олупине колико-толико поправили.
Коришћена литература
1 Јустин Поповић, На Богочовечанском путу, Манастир Ћелије код Ваљева, Београд, 1980, стр.172 2 Свети Василије Велики, Liber de Spiritu Sancto, 26, 62 : Pg 32, 184A • Зборник Препдобни Јустин Нови Ћелијски, уредио : епископ Атанасије, Наследници Оца Јустина, 2005. • Атанасије Јевтић, Житије и чуда преподобног Јустина Новог Ћелијског, Манастир Св. архангела Михаила, Ћелије, Ваљево • Иларион Ђурица, Педесетница, издање аутора, Београд, 2005. • Данило Крстић, У почетки беше Смисао, Универзитетски образовани православни богослови, Хиландарскси фонд, задужбина Николај Велимировић и Јустин Поповић, Београд – Ваљево – Србиње, 1996. • Богдан М. Лубардић, Акатист ави Јустину Ћелијском, Манастир Ћелије, Београд – Ваљево, 1995. • Иларион Ђурица, Акатист преподобном оцу нашем Јустину Новом, рукопис • Свети Амвросије Милански, De sacramentis, PL, 16, 435a - 482a • Свети Амвросије Милански, De mysteriis, PL, 16, 405-426c