О деловању и мучеништву апостола Томе знамо из Евангелија (Јн 20,19-31), Дела апостолских и светог предања. Јеронимов Мартирологион спомиње пренос светих и часних моштију светог Томе у Едесу. Овај црквени догађај спомињу и Евсевије Кесаријски, свети Климент Александријски, гностик Хераклион, свети Григорије Нисијски, свети Никифор Цариградски и други. Свети Николај Жички тврди да су наши преци који говоре српским језиком, као што су наши Србијани, Хрваћани, Бошњани и Црногорјани, пореклом управо из Малабаре, покрајине у Индији. Те аријце Србијане, као касту, још у Индији прати каста Цигана, данашњих Рома. Управо Малабаранима свету веру проповедао је Тома Близанац, један од велике Дванаесторице светих апостола. Ми православни смо одавно заборавили и занемарили „Томину цркву“ у Индији коју чине дохалкидонски хришћани, слични египатским Коптима или Ерменима. У новије време, међу хришћанима Индусима, прославила се човекољубивим радом, дивна римокатоличка подвижница Мајка Тереза, Цинцарка, родом из царског Душановог Скопља. Ова сваке хвале достојна мисионарка није имала значајнијег успеха у обраћању „Томине цркве“ у римокатолицизам, али је њен покушај био веома пожртвован.

Да ли би мисија православних у Индији имала више успеха, ако би је повели Србијани; Бог зна!? Римокатоличка мисија у Индији је јака, те је данас више од 12 милиона Индуса латинског обреда. Томиних хришћана, католика, који признају папу, има данас око 4 милиона. Дохалкидонских нешто више од 3 милиона. Имају 5 епископија. Служе по сиро-малабарском обреду литургију у којој су молитве у првом лицу, као код Копта или Ермена. Формуле за извршење светих тајни су као код римокатолика: Ја те крстим... Ја ти опраштам... итд. За православне је очигледно да недостаје цео Сабор у Халкидону 451. године.

Код места које се зове Свети Тома од Маилпура, надомак Мадреса, на обали Коромандел налази се крст из 7. века са натписом на староперсијском језику. Ово свето место по општем мишљењу означава стратиште на ком је пострадао свети Тома. Значајно је да Марко Поло и песник Канинус спомињу просветитеља Индије као првог веровесника и мученика. Древни рељефни крстови овога подручја, карактеристичног стила, називају се „Томини крстови“.

Са светим Томом можемо рећи: „Господ и Бог мој!“ (Јн 21,28) После таквог осведочења и исповедања свете вере која се преобразила у љубав до крста, заиста можемо рећи само: „Господ и Бог мој!“