Свети Јован нас је задужио овим предсмртним речима: „Дечице, волите се. И опет велим; волите се. У томе је сва ствар“.

Велики богослов Љубави Божје, Логоса Божјег, Истине Божје; открива нам суштину вере Христове као α и ω живота.

Јован је боговидац без вела и копрене Несагориве Купине. Он је белоданојасновидац Сина Божјег, Логоса, утеловљене Љубави, Лепоте Божје. Богочовека. Оног који страдајућом љубављу уводи човека из таме у светлост, у јâс бесконачног Дана Божјег у коме је све мир и радост, све благодат, све живот вечни.

Љубав Божја се пројављује и као Лепота која ће спасити свет у небеском сазвучју ангелском. А изнад и пре ангела: богочовек по благодати, богољуди озарени Лепотом Духа у вечној радости.

У Христа Господа непорочно заљубљен открива једини закон и једну заповест свете Вере – савршену, чисту љубав која зацело испуњује и тај последњи закон и заповест, па постаје освештање, обожење. Та љубав није ни такнута, ни узнемирена, ни прогнана извешталостима и отрцаностима свакидашњег живота. Без ње смо јадне олупине и „шут“, отпад!

„Састрадална“ љубав о којој говори свети Јован саопштива је само онима „који имају уши да чују“ и ум да појме. Виделу у тами и ми поручујемо са Богословом: „Да, дођи, Господе Исусе!“ Из светог Богослова извире свемирско еванђелско богосазнање као откривење: Бог који је постао човек и човек који је постао бог; бог по благодати.

Јован је Богослов управо тим прекаљењем што је видео божанску светлост у стваралачкој синтези логосног вечног развоја, логосног развића вишег, обоженог, којим се побеђује смрт и разгони тама; тмина и помрчина.