Родио се у Витсаиди, као и Петар и Андреј. Данас је Витсаида рушевина зарасла у траву.

Филип се у младости учио на ондашњем Свеучилишту књижевној мудрости, и постао је веома цењени познавалац Светог писма. Данас би се он називао стручњаком за библистику, исто као и апостол Натанаило.

Пошто Господ Исус – многожељени и очекивани Христос, Месија, нашавши Филипа, једноставно га позва: „Хајде за мном“ (Јн 1,43). Нашавши Искупитеља, Филип то благо одмах подели са пријатељем „из класе“, са високе школе Светог писма, са Натанаилом: „Ми нађосмо оног за ког Мојсије у закону писа и пророци – нађосмо Исуса, сина Јосифова из Назарета“ (Јн 1,45). Натанаил не вероваше да из Назарета, из те просте „бораније“ може доћи „Неко“. Неко значајан и знаменит! Филип му рече ону реч која упућује на осведочење: „Дођи и види“ (Јн 1,46). Угледавши Натанаила у неком пустињском жаропеку, Господ Исус га познаде као свог у хладу неке усамљене смокве: „Ево правог Израиљца у ком нема лукавства“. – „Откуд ме познајеш?“ – упиташе га Натанаило. – „Пре него те позва Филип видех те кад бјеше под смоквом“ (Јн 1,47-48). Зацело, Натанаило се молио под смоквом и сазрцаваше о Божанственом Месији. Свевидеће око Божије виде Натанаила када беше у духу умиљења, стога му и рече Господ: „Видео сам те под смоквом“. „Учитељу! Ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев!“ (Јн 1,49). Зато је смоква постала литургијски симбол богословља, али и духовног изобиља и плодности уопште.

На Тајној вечери, управо Филип упућује чудновато питање: „Господе, покажи нам Оца и биће нам доста“ (Јн 14,8). Његова вера је била несавршена као и код других апостола, па и код нас. И ми Господа Христа, упркос толиким годинама хришћанског живота, нисмо упознали. Благи прекор Господњи се односи и на нас. У овом животу морамо даноноћно напредовати у вери. Наш циљ је врхунски и њему нас води вера која је увек небеско гледање лица Божјег (1 Кор 13,12). Господ је Свету Цркву преко апостола унедрио у нама и хоће да преко нас и наше вере све просветљеније и делотворније унедри и друге. Наравно, да бисмо били достојни тог унедрења, морамо се питати молитвом, постом и милосрђем. Бог нас усињује особито молитвом, нарочито литургијом. У литургијским молитвама протумаченим Филипу од Господа: у Сину имамо Оца ! „Верујте мени да сам ја у Оцу и Отац у мени“ (Јн 14,9-10). Сам Господ научи Филипа а са њим и сву Католичанску Апостолску Цркву да правилно верује. При силаску Светог Духа, Филип постаде проповедник Христов међу незнабошцима. Судећи по свему овом реченом, заузимамо се да сви апостоли из Дванаесторице апостола добију „црвено слово“ у календару наше помесне Цркве.