Од како је папа Симплиције (468-483) у Риму увео адвент, чекање Божића, као и припрему постом и молитвом за тај сусрет са Богочовеком, славимо га на овај начин. Хришћански Исток је знао само за Богојављање, па је од Запада преузео благи дан Божића. Запад је пак подигао и велику базилику освештану у част светог Андреја. Запад је светог Андреја ставио на почетак црквене године светих.

Житије овог апостола Христовог преузимам искључиво из Новог Завета, а не из житија.

Свети Андреј је био из Витсаиде на Генезаретском језеру, као и Симон Петар и Филип. Свети Андреј је био рибар, па је потом постао „рибар људи“. После прве Педесетнице, овај свети је проповедао Евангелије, како посведочују Ориген и Евсевије, у Скитији, данашњој Украјини и Русији. Вратио се у Хеладу где је мученички пострадао у Патрасу године 60. Једна посланица свештеника и ђакона Ахаје спомиње да је Андреј с радошћу поздравио крст на ком ће бити распет:

„Ој радуј се Крсте, који си освештан Христовим телом, на ком његови удови блистају попут драгуља! Долазим к теби, прими ме у радости и усхићењу! О Крсте благословљени, тако чежњиво целивани, тако дуго жељени!“ Ова света молитва се приписује светом апостолу Андреју.

Часне и свете мошти чувале су се у Цариграду, а затим су их крсташи однели у град Амалфи. Апостолова глава је била похрањена у Риму, да би је блажене успомене папа Павле IV вратио граду Патрасу у јесен 1964. године.