Светитељ Амвросије је златно перо богословља и хришћанске књижевности, те и висока духовна култура. Студирао је у Риму беседништво и право. Око године 370. постао је legatus consularis, гувернер у Ломбардији са седиштем у Милану. После аријанског епископа, свештенство и народ га је једнодушно изабрао за епископа још као оглашеног, као приправника за крштење. Пуних пет година после рукоположења за епископа није проповедао, већ су то уместо њега чинили његови свештеници. За тих пет година је учио и стицао темељно богословско образовање проучавајући особито хеленске свете Оце. Као епископ свети Амвросије је био пастир свог стада и бранитељ од паганства, аријанства и другог кривоверја. Био је духовник, дужебрижник царева Грацијана (који се први одрекао наслова „велики свештеник“), Валентинијана Другог и Теодосија Великог. Управо цар Теодосије је хришћанство прогласио државном религијом, а многобоштво забранио. Свети Амвросије је био велики поборник независности цркве од државе.
Своју књижевну делатност свети је започео у проповеди и катихези, тумачењу Светог Писма. Песник је и догматских и многих других ратова перима о вери, о светим тајнама. Светитељ велича монаштво, Богу посвећену девственост и као узор монаштва виду у Приснодјеви Марији. Западно монаштво је живело у својим кућама. Песник монаштва, свети Амвросије је „давао вео“ девственицима у градовима и селима. Достојна су спомена опроштаји од многих знаменитих покојника. Сачувани су томови његових писама. Свети Амвросије је и велики песник химни. Његови снажни стихови су писани за појање, па су временом ушли и у богослужења:
Са Оцем јединосушна Светлости, Светлости од Светлости, небодана, Ноћ свићемо појањем, Почуј пој, помилуј нас!
Просијај душа наших тмину, Нечастивима запрети, отерај их! Избави нас од унинија, Да нам грешна душа не клоне!
О Христе, буди милосрдан, Свима православнима, вернима, Да буде нам на спасење, Што појушчи вапијемо!
Подели, Оче Благодатни,
И Сине јединосушни Оцу,
Што с њим и Духом Светим
У Рају владаш вечном.
С латинског И.Ђ.