Још није разговетно и јасно изложено мишљење егзегета ко је била уствари Марија Магдалина!? Изгледа да она није истоветна личност са Лазаревом сестром Маријом, нити пак са јавном грешницом, односно блудницом, како се мислило раније (Лк 7,36-50). Њен богословски значај истиче и њен тропар, глас 1: Господу Христу који се од Дјеве родио, следила си часна Маријо Магдалина, његове заповести и љубав сачувавши. Зато данас твоју свесвету успомену славимо, и опроштај грехова улучујемо твојим молитвама. Или овај кондак срочен од богословља светог Григорија Паламе од стране моје недостојности, глас 8: Васкресли Господе који си Марији Магдалини поверио на гробу из ког је изашао живот у пуној вери и сва њена побожна усхићења и виђења. Васкресли Господе који си истерао из ње седам злих духова ти јој даде и седмоструку Благодат Духа ти је удостоји виђења и разговора са ангелима. Васкресли Господе Марија „стајаше напољу код гроба и плакаше“ (Јн 20,11) и сазираше Царство Божије видевши те те постаде апостолица апостолима.

У Песми над песмама у којој је опевана љубав између Бога и изабраног народа, а у Новом савезу то значи усрђе између Христа и његове Цркве, појање је и Марије Магдалине: Заручница тражи свог Љубљеног, свог Драгог, лутајући и дању и ноћу. Она пита чуваре, анђеле, да ли су видели њену Љубав, њеног Драгог, и не помиње му Име свето, јер је оно свима познато. Ево, и Марија Магдалина пита чувара, вратара, тачније речено она пита Врата о Господу Исусу не наводећи његово Пресвето Име. Она је нашла Драгог у тили час, пошто је пошла од Врата, препознаде га у самом Вратару. О неописиво је то блаженство – срећа, поновног сусрета са Господом Вратима! Богочежњи свете Марије Магдалине придружимо се и ми тропарима, кондацима и другим славопојима, те и чудесним Псалмом 63/62:

О Јахве, ти си Бог мој: Жарко те тражим. Тебе жеђа душа моја, Тебе жели тело моје, Као пустара суха, Жедна, безводна. У Светињи сам тебе сазирао гледајући твоју моћ и славу. Љубав је твоја боља од живота, моје ће те усне славити. Тако ћу те славити за живота, у твоје Име ћу руке дизати . (...) Овај псалам је песма Магдалинина, јер је пуна богочежње, христочежње, љубави према Богу, те и поуздања у њега! Почујте ове одушевљене стихове и погледајте упечатке, лепе песничке слике – појиконе, које постижу савршенство појачко ком је љубав Божија дража од живота. Зар овај Магдалинин животни избор да јој је љубав Христова дража од живота није и наш заветни избор!? Господње јављање светој Марији Магдалини врло је тајновито. Православно богословље пева, поји, да прослављено тело има натприродну моћ да се појави у свом виду како и када хоће, жели. Управо ово Маријино виђење Господа доказује ту теологему. То сазирање Господа објашњава и то зашто Марија Магдалина није могла одмах да препозна Господа Исуса ког је сматрала мртвим, па је тражила да посети и помаже миомирисима његов леш. Зато се тако упорно усредоточила на гроб који је доживљавала као једину утеху. „Да се још више утеши, сагнула се према гробу да гледа барем мртво тело“, како вели свети Јован Златоусти. И Магдалинина речца: „ Узеше мога Господа“, сведочи о њеној великој љубави коју је још увек осећала и према мртвом и погребеном Господу Исусу. Она је најпожељнија знатижељна о Љубљеноме као у Песми над песмама. Само у дворечном дијалогу између Господа Исуса и Магдалине је изговорена сва љубав: Мariam! – Rabbúni! У том разговору песми Марија је доживела срећу избрања за апостолицу а и предукус Општег Васкресенија. Веома је загонетно зашто Господ забрањује Марији да га дотакне. (Јн 20,17): „Μη μου άπτου“ – не дотичи ме се... Дотицање није бранио другим мироносницама, нити другим женама које је сретао. Није то бранио ни Самарјанки, ни оној жени која му је прала и помазала ноге миром. Светог апостола Тому је чак позвао да у ране од клинова стави прсте и да га слободно дотакне (Лк 24,39; Јн 20,27). Многи Оци ову забрану дотицања тумаче у вези са заповешћу, налогом, који је њој поверио: Јави апостолима да сам васкресао и да ће ме видети у Галилеји, те да одлази к Оцу. Ту је и протумачено све значење овог догађаја. Христова слава ће бити слава свих апостола, али и слава равноапостолне Марије. Овде Господ Исус по први пут апостоле зове својом браћом. Он истиче да је Господњи однос, однос Сина Божијег, а да су сви апостоли, па и апостолица Магдалина, те и сви ми крштени, усињени, укћерени Оцу. Значи, ни светој Марији Магдалини, па и другим апостолима, није било дано да дуго благују у Господњој близини. Ово „дуже“ оправдава наведени хеленски изворник где стоји: да ме се ниси дотакла! Свакако, тај присни дотицај за свету Марију Магдалину већ је остварен у вечној будућности. Свети Оци наглашавају да је нама дано да ове тајне у светој литургији сагледамо очима вере, лицем у лице, са бескрајно љубљеним Спаситељем, а то сагледавање, сазирање духом, у вечности, биће награда за нашу веру и у времену. То сазирање је најпотпуније у сваком светом причешћивању светим тајнама Христовим. Света Марија Магдалина је за песнике, списатеље, уметнике свих врста и духовне писце вечно надахнуће и покровитељка. Заштитница је свих који живе у покајању, у благодати, вртлара, виноградара, произвођача миомириса и тамјана и другог када, средстава за улепшавање, те и ученика и великошколаца уметничких школа.