Приготовитељко блистава, ти молитвом ме блесну, То твоје срце од ђурђевка заувек дршће и куца, Света Петко, ти која на мом рођењу благодаћу моју мајку грану.

Параскево, света мати; о дах твој осени и прожме ме, И од тада вазда извор чудотворног миомириса буја, Петковице, учитељице; о страху Божји закваси ме.

Припремнице, ћутњо светлости, прочуј и прослави своју тишину, И част ти и слава у Христу, спокуј и мируј у мени, Венерандо дивна, пој, певај, поји Господњу тиховину.

У Нашој Води, у предворју Раја, уми и опери ми душу, Додај ми непорочан живот о хлебу и вину, У Светом Миру урони и изрони, крсти ми сушу.

Дајем све за слободу а заузврат добијам бескрвну суштину, Ту су у свете моћи твоје и моја грешна пут, Ево и твоје проливене крви на Едену, у Рајину.

Зари се чело твоје света, што га ловор победа крунише, Узми ме за подножје стопама ти дивних, Целивам ти часну руку што икону Христову изобразише.

Ту је твоје срце, што је у дамар Христов тукло, Још се трза и крвари на Крсту Римска, Епиватска, Иконијска, Српска ... Доле је и моје срце пуно греховне љаге, покајано горе вукло.

Ево светих ногу твојих, луда за Христом луталице, Полети, лети, лети; кад благодат бризну, Ево руку твојих чистих, мудра Спасова девице.

Речи – Логосе Божји, небеско вечно борова брујање, У покајању моје мајке, Петкана као Параскеваса ме роди, Ево вечног логосног цвета, Божјег благослова хујање.

Срно рајска, Тросунчаног Бога надсушно појање, Изрони, рони и избистри ми сузе молитвама боговидитељко, Очи Христове, богочовечанског Зара вечно рашћење.

Слава ти мајко у Божјој Жртви и спасењу, Колика је тек Приправа за вечност небовисина твоја, Слава ти распетој у бесмртној Лепоти и гледању.

Света Петканило, усрећитељице, сипај нам небеску ману, Јао мени, злосмрадна је бездна мојих скврна, Мајко шта ми је чинити; помози, Припремо Осмом дану!

Петканијо, чудотворко мира, радости и среће, Твој бој са Сатанаилом нам би ангелофанија свака, Радосна Радостијо, тихости корење дубоко, црвено броће.

Броће, броћац, броћа – биљка из многородне породице броћева, из чијег корена се добијала црвена боја за тканине код Срба.