Света Анастасија Поповопољска, удовица, мајка светог Василија Острошког

Наш велики народни песник Радован Бећировић који је сачувао и неговао побратимство са херцеговачким братством Ђурица, у ком се родила и мајка светог Василија Анастасија, сведочио је да је она била права динарска жена коју је красила дубока вера и велика оштроумност. Њено рано удовиштво је као у раној цркви прихватано као врста замонашења.

Она је потицала из веома угледног братства Кућевића, херцеговачког високог духовног племства које је чинила господа 'ришћанска и госпође 'ришћанске. Није се радило о такозваној плавој крви, већ о царском свештенству коме се припада само животом по Еванђељу. Анастасију, звану Ану, удали су у угледну породицу Јовановић, за честитог тежака Стојана. Брак је био срећан и благословен само са једним дететом, јер је отац породице изненада умро пре него што се мали Стојан родио. Био је то за Ану силан ударац, али је утешена младенцем ког је родила и изабрала је целоживотно удовиштво, као древну врсту живота у целомудрености Христа ради. Млада удовица се вратила својој браћи у Попово Поље, примивши као благослов назад свадбени дар и младенца ког је родила из руку мужевљевих родитеља. У Ђурицама је сачувано предање да је блажена Анастасија тражила и налазила велику утеху у нашој светој вери. Почела се жарко молити. Молитве су је смиривале и отварале за предавање вољи Божјој. Ђурице чувају предање да је она упознала неког духовника у Поповом Пољу и предала му се на духовно руковођење. С њим је улазила у дубину свете вере и откривала Божји глас који је преко Духовника говорио. Он ју је поучавао у духовном животу, јер је она још раније одлучила да ће се одрећи овоземаљских добара и посве се посветити Спаситељу и новорођеном сину ког је подигла и старала се о њему његова ујковина.

Ова блажена Анастасија преподобна жена, украшена страхом Господњим и заслужује једногласну похвалу свете Цркве. И на њу се односе ове речи Светог писма: А права удовица и усамљеница нада се у Бога и проводи у молитвама и мољенима ноћ и дан (1 Тим 5, 5)

Херцеговина, Црна Гора и Крајина далматинска, Лика и Кордун, чувају већ столећима успомену и гроб свете удовице Анастасије Ане из Поповог Поља. Народно предање је поштује као светитељку и на њеном гробу пале свеће њој у част, а Богу у славу, јер се он ноћу видео као да светли у тами.

Блажена Анастасија (=Васкресија) чинила је многа добра и задивила је својим подвигом мајке великог светитеља и чудотворца Василија Острошког Оногоштог. Православни осећај побожних житеља земље светог Саве Српског, који се не вара, сведочи својим побожним поштовањем да је Света била узор вере и јунакиња светог Еванђеља, те достојна палме светог мајчинства, великог дара светој Цркви од самога Цара Небескога. Свето материнство је тројако мучеништво: мучеништво јунаштва, чедности и вере, које тако недостаје савременој жени, а који је тако упечатљив у светом примеру ове Христове војникиње.